Stalno smo ka mladost bili u điru, plesalo se, pivalo se. Na Bajaginom koncertu na Gripama ostala san i bez postole...

"Zovu nas ulice. Idemo na - napolje. Potpetice zvec - zveckaju...", pisme "Crvene jabuke" na Gripama vratile su me u ono vrime 80-ih kad smo skoro svaki vikend bili u toj dvorani na koncertima. Zadrćalo mi nekako tilo i vratilo na ovaj isti parket, samo kojih par desetljeća unatrag. Ka da se ništa otad nije prominilo!

Sitilo me to kako bi bila tolika gužva za uć isprid dvorane, da bi se tiska, a često si tija ić direkt na parket, šta bliže svojin omiljenin pivačima i grupama. Cure bi se popele muškićima na ramena, ako su tile bolje vidit, a puno puta bi nekoga pronilo na rukama do pozornice. Ja san radije bila negdi na parketu, ali ne baš u samoj žiži, jer se tamo ne bi moga ni pomaknit, više onako da ima malo širine, da moš plesat ili se bar mrdat malo livo, malo desno u ritmu....