 |
| PIŠE ĆIĆO SENJANOVIĆ |
Ni mi ih drago vidit po kući. Ajde, nisu mi toliko gadežljivi ka gaštapani, ali isto volin kad me zaobiđu. Zna se dogodit da se na rub lavela nađe malo meda, i onda ih se ujutro na ti med skupi na stotine. Ma odakle su izlizli, odakle se stvaraju? Onda pustiš mlaz vode i svi nestanu u onu cijev. A sutra, evo ti ih opet. Jesu li to oni isti, ili su to novi? Ne virujen da su isti. One je potegla voda i morali su se udavit. A opet, ko zna koliko mravi moredu zadržat dah? Kad voda stane, oni lipo izronu, pa se popnu kroz onu cijev, i eto ti ih ujutro opet gori. Ne znan ča bi mislija. Lako je učenjacima. Oni bi to učas riješili. Piturali bi mrave vodootpornon bojon. Recimo, ...