Do zadnje kapi korejskoga hidrogena

Dobra Parona skroz se izgubila u katastrofičnin informacijaman iz Sjeverne Koreje kakve zapljuskuju balotu ovih dana. Te se ovaj dragi, mili ili kako se već ne zove njiov vođa, napuva ka golub gušan prema Trampu ispalivši onu roketu šta je priletila Japan, em se poslin toga naduja ka tukac pa šprengova hidrogensku bombu...
- Razumin da je Kim Jong-un dobija treće dite i prihvatila bi koji tir, čak rafal ispaljen u zrak od veselja i sriće, ali da je takav događaj iša proslaviti vatrometon s interkontinetalnin balističkin projektilon... M oca i sina! - ne viruje Dobra Parona svojin ušiman i očiman.
Triba mu, pridlaže, poslati policiju na vrata, neka ga razoružaju, pokupu mu praću, čak i pljucu, jerbo ako je naš saborski zastupnik Stevo Culej za zvizdariju osta bez bokun legalnog rivolvera i dvi-tri lovačke puške, šta ne bi i otaj Korejanac? Pa nije on boji od Steve! Zbunjenost zakuvanin međunarodnin odnosiman nasuprot kristalnoj jasnoći uredovanja organa reda u Rvaskoj dobroj i poštenoj gazdarici bila je ispisana u očiman, pa sve traži odgovore od svojih dragih mušterija. Međutin, kod njih nailazi jedino na tešku ignoranciju i prijoritete skroz drugačije od valjajuće, velike nuklearne pritnje.
- Čujte, policajac koji bi napravija to šta pridlažete nije se rodija u Sjevernoj Koreji, niti će ikada! - odbrusija jon je El Tigre. Eventualno bi to moga poduzesti američki Savezni maršal, ali znademo kako u Koreji tretiraju strance, sitija ju je. Niti se smidu slobodno kretati, atroke in pliniti oružje po zemji. Da ne bi!
- Pa šta bi vi onda napravili? - zagledala se dobra i poštena gazdarica u njega puna iščekivanja.
- Ja ću sada naručiti vaše spize tolko da puknen, reagira je nenadano ovi, a na nježino pitanje odgovorija je Bili Smo Uskoro s ričiman da bi prvo Kim Jong-unovoj ženi zaplinija sve do zadnje kapi hidrogena koji drži za izbilivanje kose u škabelinu, da bi se nježin muž u zadnju neodgovorno igra s tako opasnon kemijon. Ne znajući da se bomba pravi od onoga šta i sama ima u kući, zabezeknila se na ote riči ipak manje nego na El Tigreovo objašnjenje narudžbe pravoga škipa leše suve oglavine, nogica, bunceka i rebaraca - i to samo za njega.
- Oću se najisti pravih bokuna prije nego šta nas preplavu kuvari iz Švedske i Francuske stariji od 35 godina, kako pišu novine. Jerbo da su valjali, imali bi i kući posla, a naših nema ili su za sebon bubnili vratiman i ošli u Irsku. Aj, Francuzi još nekako, ali Šveđani... - uspilo se razumiti u medviđen mumljanju dok je u sebe, ka u jamu bezdanku krca onu praščevinu.
- Nemojte tako, pa zar ovih dana nije jedan Šveđanin uoči izbora Miss mama Rvaske pripremija lipo šibensko jelo, riblje medaljone... - negoduje Dobra Parona.
- Riblji medaljoni u koje iđe grdobina oli štuka!? I to je šibenska riba, štuka? Di ta raca živi, u donjopoljskin lokvama!? - zagrcnija se El Tigreu zalogaj, dobro ga nije inkolpalo. Na šta je ona mrtvo-ledeno odgovorila da je oto riceta s ugrađenin klimatskim prominama pametnog Šveđanina, ma šta mi o tomen mislili!