El Tigre i Bili Smo Uskoro toga su jutra učinili nešto izvan svoga običaja.
Dobra i poštena gazdarica ostala je incukana kada su, i prije nego šta oplaknu justa prvin pićen, naručili cili kuvani buncek sa napomenon da ga ostavi u komadu. Zapravo, malo kad oni jidu iz nježine kužine, osin ako in ne dobaci koji retajić pršuta, ka tuljaniman srdelicu u zoološkomen vrtu. Zato je na tren ostala u fermi čudeći se rastrošnosti svojih najdražih mušterija.
- Evo, u slast! - rekla je cvrkutavo stavljajući prid njih lipi, bublasti buncek na gvantjerici. A onda je, trepčući okicaman oprezno priupitala čemu ima zahvaliti na časti šta su se osobitali naručiti tako bogatu marendu.
Ministar čega?
- Gospojo draga! - pogleda je El Tigre prvo u oni drćavi bokun mrsa pa u nju – priporuka likara kontra ovoga koronavirusa je ništa maska, nego kiši u vlastiti lakat ako triba! A buncek mu i dođe ka niki praseći lakat i neka njega u blizini, da u miru moremo ripljati i širiti klice, al ne sebi u lakat, šta nije ni lipo ni pristojno! - objasnija je Paroni dotad neviđeno rasipništvo u betulici, praćen odobravajućin klimanjen glave svoga kompanjona.
- Odolija san ja u svoje vrime Koroni sa filteron, pa ću bome i koroni sa viruson, reka je B.S. Uskoro čeznutljivo pogledavajući na onu lipu praščevinu. Šteta, ovaj put poslužiće jedino u preventivne svrhe... Riplji, kašlji, kiši u nj’, al ne diraj i ne kusaj!
- Puštite vi to, progovorila je ona, ali ovi novi ministar zdravstva, dr. Vili Beroš, pravi je čovik na pravome mistu. Otkako je doša na misto svoga prethodnika, dr. Milana Kujundžića, dosta je da se nako kopetentan pojavi i progovori, pa da ota korona podvije rep i na mistu crkne od onoga šta jon se sprema u Rvaskoj!
- E, a dok je bija Kujundžić, slušali smo samo o zidinaman, kvadratiman i kućaman, pari da je bija ministar graditeljstva, a ne zdravstva, primjetija je B.S. Uskoro, sve obamirajući oni buncek ka mačak vruću kašu.
- Stvarno, skroz me čudi kako čovik ka on, koji je osin doktorskoga zvanja i znanja steka i umješnost u zidariji probivajući se kroz život na bauštelama, nije pozvan da pristupi masoniman. Prisidniku Milanoviću je bilo ponuđeno, međutin je odbija, a nije baš poznato da i baštun malte znade zamišati – pridoda je El Tigre.
- Čekajte, ne znamo mi koji su ga masoni pozvali? Jel’ oni lažni, trećerazredni slobodni zidari 33. stupnja dr. Gabrića i dojučerašnjeg glavara DORH-a Jelenića, ol’ oni pravi? To je velika razlika, barenko nan tako govoru, uključila se Dobra Parona u raspravu.
Ostavke i razbijeno caklo
- I ta stoji, jerbo je u priči o masoneriji dr. Gabrića stvarno i istinito jedino caklo koje mu je na izlogu njegove ordinacije u papar sorija oni bisni čovik, pa bi moga nadrljati ka da je naštetija pravomen masonu, zaključija je El Tigre.
Na šta mu je Dobra Parona rekla da sve to stoji, al’ mu je bolje puno ne baliti o Milanoviću. Doduše, srića za nježinoga dragoga gosta je šta nije ni na jednoj javnoj funkciji, makar šefa mjesne turističke zajednice. Jerbo za Prisidnikon iđu SDP-ovi odredi i tražu ostavke svakoga ko ga krivo pogleda, atroke da izvadi šuferine i užge mu lik napravjen od kartuna, ka na maškaraman u Brodarici...