Dobra Parona cila je štufa, pari da jon je zadnji brod potonija. Sparina ulazi u betulu, ona se ventulaje i zbori svojin najdražiman:
-Bome, otiću van ja na otok Vir! Ko tamo dođe, biće bogatiji za 51 ijadu eura, sada manda i sa naslovnicon novine di oto piše, sa velikin uskličnikon. Dosta mi je više ovoga! - zavapila je mašući s onon ventulon još jače. Gleda kako niz kaleticu prolazu grupe turista, malo ko i pogleda na nježinu firmu, atroke da zapne i štokoda naruči. A na Viru – samo dođeš i pogodu te su priko 50 ijada eura! Pari nestvarno.
-Pa i je nestvarno, barenko kada je rič o vamin, draga gospojo. - otpovrnija jon je Bili Smo Uskoro. Po običaju, niste čitali sitna slova, ka i da je kredit po sridi, nego samo masni naslov! Jerbo, za dobiti ote šolde za koji van se pari da su mukti dobiveni, dar s neba, triba roditi barenko petero, ako ne i više dice. Oto se stimulira na Viru, a meni se pari da van se to baš i ne da, nabaška šta niste više u tin godinaman! - objašnjava jon dok ona, cila prineražena, minja boje na licu.
-Odma mi je nešto zasmrdilo, ali ipak, lipo je izgledalo! - odgovorila je pokunjeno. Jopeta je u stvarnosti svoje betule u kojoj su nji dvojica, bože je sačuvaj, najveći potrošači.
-A šta bi vi da neko u vas naruči usrid toplinskoga vala, oli kako se već zove ova lipljiva žega? Masne, leše oglavine, sa tetoviranin brojen od farme na ušiman? - posprdno jon odgovara El Tigre.
-Bome, odgovorila je ona. Bolje su tetovirane uši na ovin mojin oglavinaman nego svi do jednoga šta ode prolazu. Malo koji ne pari ka na dičje pašarine iz žvaka! Nema mista na tilu di ih nije iscrtalo! Bljak!
-Morate razumiti da ljudiman nije lako, priklopija je El Tigre. Istetoviraju se usrid zime, ne bi li na plaži, kada dođe lito, izgledali posebno i drugačije od drugih. Onda dođu na odmor, skinu se u kupaće ol‘ u badiće i kada se okrenu oko sebe, shvatu da su svi isti. Koja patnja i pritrpljene boli, a sve za taki porazni zaključak, da šta vi mislite!
-Ja mislin, nastavila se na njega, da našin turistiman, ako od otomen govorimo, ipak triba priuštiti šta više patnje i rizika. Nakon takvih iskustava barenko bi pošteno ogladnili, do te mire da bi se mašili i za moju punudu, uvjerena je Dobra Parona. Eno, čitan kako po Splitu prvo iščupaju prometni znak iz podesta, pa ga onda primištaju iz ulice u ulicu...
-Skužajte, a di su van u otomen patnja i rizik? - prikinija ju je El Tigre. Čita san i ja otaj članak, međutin, te je vandale upozorija jedino jedan građanin. Ni policija, ni komunalni redar! Znači, loš van je primjer, jerbo nekulturni mulci očito znadu da in se ništa neće dogoditi ako uništavaju javnu imovinu grada i zemje di su došli ka gosti?
-Dobra ideja, u po glasa govori B.S. Uskoro. Da neko oće digdi primistiti one naše graske kamere... - reka je ispo‘ glasa, ka da se boji da ga ne bi čule koje neželjene uši.
-A dobro, onda bi recimo, tribalo napraviti galije na vesla. Pa neka do desetinacija veslaju sami turisti, a da in neki animator fijuče bičon iznad glava... Radi atmosfere patnje. Pa valjda bi ogladnili tur-retur, kada se dobro naveslaju! - odgovara Dobra Parona.
-Ma je, obrecnija se El Tigre. Namisto da nudite nešto drugo u svomen bufetu, za niku fer cijenu, vi bi najradije da su tvrđave ka u vrime turskih opsada, pa da goste koji oće na njih prolivamo vrilin uljen ne bi li se napatili i ogladnili. Dosadno van je jerbo ste tvrdoglavo neprilagodljivi! - reka jon je šćeto-neto.
-E ovi su moji! Dobro su napaćeni! - uskliknila je ona odjedanput kada je ugledala grupicu turista kako jedva plazu kaleticon. Međutin, prošli su a da su jedva svrnili pogled na betulicu.
-Je, vidi se da su napaćeni. Sto posto su dugo stali u redu za spizu! - stručno je ocjenija B.S. Uskoro.
-A kod koga, da mi je znati!? - zamislila se Dobra Parona.
-Kod sebe! - odgovorija je El Tigre. Stali su u redu za spizu isprid gepeka svojih auta. Zar ne vidite da nan dolazu u sve većin SUV-oviman? To je zato da šta više spize mogu sebon poniti...