- Evo, na sva usta se govori da je evropska perspektiva Zelena i pametna Evropa, progovorila je Dobra Parona nakon duže tišine u betulici. Listala je novine dok su nježini najdraži gosti mučaljivo ispijali svoja pića. To je sve lipo, dodala je, jedino mi se pari da je cila stvar, nako po taljanski, samo bela figura, štuko i (zelena) pitura.
Ona dvojica odjedanput su se trgnila, ka da ih je konjska muva ujila. Njiova dobra i poštena gazdarica, nako, ničin izazvana, kritizira politiku i vizije Europe, pa su joj dali mot neka muči, da nike neželjene uši ne čuju.
-Ma ajte molin vas, to van se zove refleks starih vrimena, onih iz socijalizma. Evropa nije država, nema svoje vojske ni policije, prema tomen od koga se iman bojati!? - otpovrnila in je i nastavila po zelenoj i pametnoj Evropi ne samo drvljen i kamenjen, nego i crnin crncatin garbunon.
-Tila san reći da je sve oto bela figura zato šta se, gledajući tehnološki, jopeta loži garbun da bi se dobila struja. Ruski plin je oša u prndec, već je oto zaljuljalo Njemačku ekonomiju, pa imamo inperativ zelenih auta na letriku koja se punu strujon dobivenon gorenjen garbuna. Kaki je to samo ugljični otisak, učeno govoreći, i jel’ onda prirodnije da auto iđe na parni pogon? Oli san ja stvarno nešto pobrkala? - pogledala ih je Dobra Parona nevino trepčući okicaman.
-Pa ta van čak nije ni loša! - pofalija ju je El Tigre. Ajmo mi ipak ostati u evropskomen duhu, pa ću reći da je vaš prijedlog vridan aplikacije na šolde iz nekoga fonda. Ako pritpostavimo da se garbun vraća na scenu silon teških prilika, onda je najbolje da se recimo, busovi graskoga prometa, ka ovi naši, novi, preradu da iđu na paru. Al’ tako da se dio energije sprema u bateriju. Kada se ona napuni, onda bus piči na letriku i tako se redom izminjuje pogon. Direktno daklen, bez posredovanja elektrane na garbun...
-Jo, Gospe, prikrija je dlanon lice u očaju B.S. Uskoro. Samo se nadan da je sve ovo šala, jerbo u protivnomen, ne znan šta bi reka! – otpovrnija je svomen kompanjonu.
-Šta imaš reći kada dođeš na pumpu osin: “Ulijte mi, molin, pun rezervar garbuna!” - pogleda ga je El Tigre zabrinuto, ka da s njegovin prijateljen nešto nije u redu.
-Srićon da u nas ima zelenih razmišljanja i privrženosti ekologiji, odgovorija mu je B.S. Uskoro. Eto, glavna nedoumica u našoj Dalmaciji ne more biti zelenija i sadržana je u pitanju šta se više isplati: “Kod Keruma brati masline ili u dolini Neretve mandarine!” U prvomen slučaju dnevnica je s marendon 400 kuna, a ako’š u mandarine, onda je 300...
-Čita san oto i mogu reći da je daleko najzelenija orijentacija onoga čovika šta je izjavija da se za 100 kili maslina triba dobro pomučiti. Taj neće sigurno u berbu, nego će stati kući i priporučiti za berača kojega Nepalca. Jerbo, čovik koji ne radi, makar i za dnevnicu od 400 kuna ponaša se najzelenije: ne vozi auto i ne zagađuje, a sve oko njega obrasta u šumu i šikaru bez da mrdne. Diš’ zelenije od toga, pa nismo mi Rvati veslo cicali! - razmišlja El Tigre.
-O, pa imaju i Englezi jasnu zelenu orijentaciju! - kazala je na to Dobra Parona. Eno, premjerka Liz Tras trajaće na tome mistu ka glavica zelene, neprskane salate, šta će reći kratko. Na to je B.S. Uskoro priklopija da su i naši sabornici jasno zeleni. Pozelenu od bisa i jala svako tolko. Čak i jedan vegetarijanac, ka šta je naš Zeko, dobije snagu lava i povalja petoricu zelenih kolega sabornika kada fizički nasrnu na njega....