Zato šta se „Šibenik” jopeta vratija u prvu ligu, Dobra Parona odlučila je počastiti svoje najdraže goste spizon i pićen.
Znajući s kimen ima posla, ipak se ogradila, pa in je prije nego šta je iznila trpezu, napomenila da se spize mogu mašiti kol‘ko in srce oće, a piće je srizala najviše na dva.
Nije luda, da ode na inkanat, jerbo dobro znade in spiza ne znači ništa. A piti – e to mogu i poslin beštime!
-Dobro je, ko daje! - reka je na oto nježino El Tigre, a Bili Smo Uskoro zaronza je kako je sve oto ništa, jerbo in je još uvik dužna janjetinu šta je obećala da in se oduži zato jer su joj jedne godine cili dan prinasali i štivavali drva za ložiti.
-Nije se još uvik okotilo tolko lipo janje dostojno vas dvojice! - zatrepćala je okicaman smišljajući brzinsko opravdanje.
Dok je prid njih donosila lešu suvu praščevinu i gvantijericu pršuta, El Tigre primijetija je u kužinici par škvorcanih, ulupljenih teča, pa mu je bilo čudno da jon je tolko suđa poispadalo iz ruku!?
-Ma ne, ja san bila tolko oduševljenja sa našin nogometašiman da san na doček došla s otin tečama! I lupala po njiman dok in nisan izbila bubrige!-rekla je ponosno.
Mumaju i srču ova dvojica šta je prid njiman, pa u čudu govoru da ih ugodno iznenađuje šta ju nogomet tolko oduševljava.
-Ma neka naših u svin bojaman! - rekla je. I onda objasnila da je više od nogometa oduševljava jedinstvo koje zbog povratka narančastih proširilo i dalje od Šibenika. Priko Velebita i Like, sve do zagorskih brega.
-Kako ono volu reći naše komšije? Nas i Rusa dvesto pedeset miliona!? E, sada mi moremo reći da je nas šibenskih Funcuta i zagrebačkih BBB-ovaca priko 800 ijada! Pa neka u čudu gleda i samoga sebe pojide ko nan zavidi!
-E, lako van je ode govoriti. Recite vi oto prid Markon Livajon! - provocira El Tigre. A njegov kompanjon samo mumlja punih justa i klima glavon u znak odobravanja.
-Šta se mene tiče, Marko ode more doniti jedino kapulicu iz svoga vrtla nakon šta je okopa frezon, a more i traktoron! Da nan bude uz janjetinu koju san van dužna. Na to je El Tigre zaključija da s obziron na Livajinu jubav prema Šibeniku i Funcutiman, od ote janjetine i dalje nema ništa nit‘ će ikada biti.
-A šta ću? Lako je za janjetinu, ali šta vridi kada Marko nije donija kapulicu!? - imitira nježinin glason sva buduća opravdanja kada je budu zapitali kad će više oto obećano janje.
-Biće Marko nije ni zasija kapulicu!? - ozbiljnin je glason više ka za se postavija pitanje B.S. Uskoro. Jerbo, štaš‘ sijati ako će ti krupa sve odniti?
Rvaska je jedina u EU u obvezi zasijavati kišne oblake srebrenin jodidon da bi se spriječila krupa, makar je skupo i beskorisno. - nastavija je. Naprotiv, otaj tretman iz roketa pojačava krupu i štete na njivaman, a srebreni jodid ugrožava ekologiju. Oto je javno iznija Ivan Güttler, ravnatelj DHMZ-a. Ko je ode lud!? - sada je već pristravljen B.S. Uskoro.
-Odgovor na oto pitanje vrlo je jednostavan! - odgovorija mu je El Tigre. -Onaj ‘ko ne sije zemlju, otaj pojačano sije oblake!
-Šta se timen oće reći? - zastala je Dobra Parona. Zbunjena je, nikako da se sa Funcuta i „Narančastih” prišalta na rvaski agrar.
-Da šta se oće reći!? - podsmjehnija se El Tigre.
-Ako pitate Plenkija, sigurno bi van odgovorija da oto znači kako je Rvaskoj samo nebo granica!