Šugaman je bolji suvenir nego pepejara od bračkoga kamena

Vanka svoga običaja, El Tigre je jutron ranije u betulici naručija dva-tri griza oglavine i zalija prvo bilin gemišton dva u tri, a onda crnon bevandon iste mire. Dobra Parona gleda ga sva u čudu i rođenin očiman ne viruje kako su brže-bolje nestali zalogaji i ota vinčina u njegovin justiman. Ka u jami bezdanki!

– Pa šta mišate bilo i crno!? Smantaće vas, nije to dobro, danas će biti vruće ciko 40 gradi! – svituje ga cila zabrinuta.

– Kakve veze ima jel‘ te ugriza crni ol‘ bili pas? – okrenija je stvar na sprdanje. Pa čak ako te i morski pas ujide, svejedno, doda je veselo i pružija jon čašu priko šanka tražeći još. Bili gemišt, pa neka iđe u krug!

Nevoljko mu je ulila zabrinuta di bi ga ota lapljivost mogla odvesti, a onda mu se povirila kako jučer na plaži Rizalište nije mogla od stra‘.

Kroz plićak

Prvu banjadu napravila je brčakajući se u plićaku ka dite i neprestano se obazirala da digdi ne ugleda kakvu peraju u jurišu na nju. Uznemirile su je po internetu slike peraja šta viru iz mora i kako mu samo more biti svejedno oće li ga napasti morski pas? Doduše, ode po sridi nisu crni oli bili, nego modri i bili, ali dođe mu na isto.

– Kol‘ko se kupan u moru, veća je mogućnost da me izide dinosaurus mesožder nego morski pas. Ja plaži ne mogu pristupiti, jerbo ne ostavljan šugaman priko noći da mi čuva misto! – namignija je svomen kompanjonu. Na to je Bili Smo Uskoro reka da je šugaman najtraženiji rvaski suvenir. Negdi je pročita da kuri leva-leva, ka ništa drugo.

– Naravski, pa nisu turisti ludi po ovoj žegi tegliti pepejare od bračkoga kamena!? Ako kupiš po jednu za rodbinu i prijateje, to je već karijola stina, a šugaman ne moraš niti nositi sa sebon, samo ga ostaviš na žalu!

Onda je Dobra Parona oprezno priupitala šta oni mislu, zašto se veliki bili morski pas zabuni, pa nasrne na čovika? Jel‘ zato šta mu kupač sliči na tuljana? Bil‘ se psina zabunila i u nježinomen slučaju?

– Ma kakvi, rekli su uglas, nakon šta su je teke izdaljega obamirili od glave do pete. S vamin bi jedino očačka zube nakon kakvoga tustoga Čeha ol‘ Švabe. Ništa oto nije čudno, jerbo nan plaže ionako paru kolonije tuljana digdi u oceanu! – doda je B.S. Uskoro.

– Fala na komplimentu, rekla je koketno namištajući frizuricu. Sva sritna i poletna, počastila ih je zbog toga turon pića. Onda je iz nike mire rekla kako je u Japanu najpotentniji biznis proizvodnja pelena za odrasle. Još od 2013. Japan proizvodi više velikih pelena nego onih za dicu! Da je imati šoldi pa malo mešetariti na burzi ulažući u otu rastuću industriju!? – sve ona ćamata više ka sebi u bradu.

Mineralna je problem

– E, industrija potentna, a klijentela suprotno od toga. Japan je među najstarijin nacijaman na svitu, a i nama nešto baš ne iđe sa demografijon... – reka je El Tigre, na šta je ona otpovrnila da baš zato i govori. Pa neka se barenko vrti lova, kada nan već dica sve manje plaču i činu u pelene.

Onda je B.S. Uskoro reka da nas mogu spasiti jedino klimatske promine, nikakve pelene. Ko će se bakćati sa recikliranjen otoga otpada dok s druge strane sve iđe ka tomen da će se lito protegniti na cilu godinu, ka u Kaliforniji.

– E, i šta s timen? – ne razumi ona.

– To znači da ćemo se cile godine kupati u moru. I šta će onda ikomen pelene, kada more sve svari? Tribaće se jedino pobriniti za dovoljno šugamana, da nan čuvaju mista na plažaman.

– Znači, činiti u more je ekološki, a problem je recikliranje pelena!? Vi niste normalni, vas su ipak dobro izujidali crni i bili pas, a lipo san van rekla da se klonite vinčine po ovoj žegi! – podbočila se sva narogušena.

Pogleda ju je, teke se ljuljajući na nogaman.

– Pogrešno! Ako me nešto smanta, onda je to uvik mineralna iz gemišta...