Veliki i jaki Peđa Grbin prikinit će svaki štrik ka od šale

– Jo, majko, one tužne slike! – samo šta ne prosuzi Dobra Parona govoreći svojin najmilijin mušterijaman kako ju se sinoć na televiziji dojmija onaj jadni uzgajivač prasaca u Slavoniji.

Stoji čovik nasrid pustoga svinjca poharanoga afričkon kugon, pokazujući zadnju šunku koja mu je ostala. Kamera vraća kadar prema gredi di visi otaj but, jedan jedincati... I nema više, pukla perikula, odnija vrag tavu i jaja! Šta će sada biti!? – sve ona krši ruke na tu strašnu sliku svinjca bez prasaca i slavonskoga gazde bez šunke, slanine, kulena...

Realne stvari

– Bome – nastavila je – dobro je prije dvi godine govorija naš uvaženi ekonomist šjor Ljubo Jurčić da triba ulagati u realne stvari i tako se odupriti inflaciji. Kupovati nekretnine je najbolje, budući da in se vridnost najbrže vraća, za razliku od burzovnih kartušina i dijonica u firmaman.

– Daklen – promrmljala je – ja san, ne bud’ lina, uložila ono iz štramca u lipi apartmanić u Vodicaman i već mi drugo lito kapuca ponešto od iznajmljivanja. Doduše, Jurčić je od otomen govorija u zadnjoj godini kune, pa je još reka da triba čuvati na inflaciju ipak otpornije eure, a ne kune. Ruku na srce, sada baš i ne znan šta bi rekla na oto! – brzo se prikrstila zaključujući rekapitulaciju svoje borbe protiv inflacije.

– E, vi ne znate šta bi rekli. Zato Peđa Grbin znade, bez brige! – priključija se razgovoru Bili Smo Uskoro. Na to je El Tigre ka iz topa ispalija da je Peđi lako govoriti ovo i ono, jerbo je velik i jak, šta je i sam reka za sebe, pa će od šale prikiniti svaki štrik koji prosječni penzjoner more sebi staviti oko vrata.

– Ako neće popustiti štrik, oće greda! Peđa nikako ne more skončati tako kako se izrazija o penzjoneriman – sa sigurnošću forenzičarke iz nike si-es-aj serije potvrdno je klimnila glavon dobra i poštena gazdarica.

– A vi? U šta ste vi uložili ne bi li ublažili inflaciju? – upitala je El Tigrea.

– I ja san ulaga u kvadrate! – spremno je odgovorija, na šta ga je ona podcjenjivački odmirila od glave do pete. On da se more š njome staviti?

– Istina – doda je – investira san u kvadratne metre pancete, ka šta je reka Ljubo Jurčić u istoj preporuci građaniman, a vi sada niste naveli. To je jedino u šta san moga ulagati, a ne ka neki šta ni danas ne izdaju račune, a onda su ih pisali na škartocu, pa mogu kupovati apartmane – otrovno ju je uboja. Doduše, njegova žena smatra da kvadrati u koje ulaže nježin muž svidoče jedino o tomen da je skroz poribambija, na šta je Dobra Parona rekla da je oto ništa ne čudi.

– Pa koja bi žena pristala živiti u pršutani ol’ na kominu, u šta ste pritvorili stan i sobu od diteta koje više ne živi sa vamin. Namisto tablice množenja, na zidu visu table pancete, m’oca i sina! – puna je sućuti za El Tigreovu bolju polovicu. Zanimalo ju je također šta je poduzeja B.S. Uskoro.

13. prase

– Ja van se isto bavin prasetinon! – procidija je su po volje, na šta ga je ona, ka realna žena od opipljivih stvari, odma upitala o kojin je količinama rič i je l’ cina povoljna? Reka je da ne zna, jerbo je rič o 13. plaći koja mu nikad nije stigla, pa ni u Plenkijevoj, “najbojoj od svih Rvaska dosad”.

– A u kakvoj je oto vezi sa prasetinon? – u čudu je ona.

– Lipo, kada nema 13. plaće, čovik se ćuti ka 13. prase. Rvaske race.