Vodiški panoramski kotač je američki san sa rvaskin dodatkon. Zašto? Jerbo su izostavljene dozvole i porezi

Dobra Parona rastapa se od nježnosti dok čita o vodiškomen panoramskomen kotaču od 15 metara. To je ono šta je nježina mater zvala “prater”, jerbo je taki bija u Beču, i kada bi se koje oto kolo sa gondulama u koje uđu ljudi pojavilo i u nas, onda bi sve “bilo u redu, ka u Beču”.

Tako je govorila baba joj, koja nije priznavala ni jednu državu osin stare Auštrije, a živila je u nekoliko njih.

– A mi mlađi to smo vaik zvali cirkus, makar ne bilo slonova ni lavova, niti teta na trapezu u trikojima.

– E, otkada nisan vidila cirkus – dumboko je uzdanila i rekla svojin najdražin gostiman da će ovih dana svakako otići do Vodica i viniti se u visine u gonduli na prateru. Prvić, Zlarin… i drugi malešni školji biće jon ka na dlanu.

– Vrlo zanimljivo, to šta davno niste bili u cirkusu – štufo jon je otpovrnija El Tigre. – Ne samo da je interesantno, nego je i nevjerojatno! Da bolje razmislite, bez otoga sentimenta prema materi, babi i Beču Franje Josipa, morete jedino reći da iz cirkusa nikada niste izašli jerbo u njemu živite.

– Kako vi to mislite!? – uštapila se, spremna za fajt, dočin se badnija u nježine osjećaje.

Rotirajući cirkus

– Kako ću misliti? Lipo, nije otaj vodiški prater cirkus sam po sebi, nego je cirkus sve šta se oko njega zbiva. Jerbo, već se daniman ne zna kako je ota sprava došla u Vodice, a vlasnik uredno radi i naplaćuje vožnju, ako se tako more nazvati oto krićanje u krug. Šta je nego cirkus ako vodiški gradonačelnik Cukrov i njegove službe nisu izdale dozvolu za rad panoramskoga kola, a nije ni Županija? Pa onda poteštat šalje komunalnoga redara neka čovik sastavi zapisnik i sve to pošalje ka prijavu Državnomen inspektoratu – objašnjava jon El Tigre.

– Je, onda će inspektor doći u prvomen misecu i poslati izvještaj da na rečenomen mistu više nema ničega. Doduše, postoju tragovi da je nešto bilo, šta su mu očevidci na terenu i potvrdili. Ali nema ga više, oša prater, cirkus osta. I nikomen ništa, he-he – dopunjava svoga kompanjona Bili Smo Uskoro.

– To van je, sa ekonomskoga gledišta, situacija otprilike ka iz doktorata ministra Banožića! – nastavija je El Tigre, na šta je Dobra Parona trepćući okicaman rekla da je biznis sa panoramskin kotačon pravi američki san. Doći negdi sa takvin i tolikin zabavišten, postaviti ga, a da nikoga nisi ništa pita… To je romantika Divljega zapada, fali samo Gari Kuper.

Dozvole i porezi

– Aha, je. Američki san, al sa bitnin rvaskin dodatkon jerbo su izostavljene dozvole i porezi – razbija jon i zadnje tragove romantike B.S. Uskoro. – I jopeta će naš Plenki reći da je Rvaska čudo uspješna zemlja i “da je sve u redu, ka u Beču” – doda je na kraju.

– Aha, ma dajte, molin vas! – uzjogunila se Dobra Parona. – Banožić, po vamin, piše ekonomske strategije, a Plenki ih opravdava… Ima li išta dobroga u otomen šta zovete cirkuson? Zapravo, šta je vaša uloga tute? Jeste li puplika ili izvođači!? – izbečila se na svoje najmilije mušterije.

– Mi van u otoj predstavi jedini nismo lažni. U cirkusu izvodimo točku u kojoj uplaćenih 10 eura, bez ikakve prevare ili iluzije, sigurno pritvaramo u vino oli pivu… – odgovorili su uglas.