Na ulasku u betulicu El Tigre je zasta ka ukopan. Nosnice su mu zatitrale ka pasu tičaru u fermi posrid jata jarebica, željno je srka ariju i okrića nos ka kužinici Dobre Parone oklen je dolazija čarobni vonj. Drće mu svaki mišić na tilu.
- Aha - progovorija je tiho, zatvorenih očiju. Maništra i fažol... na gnjatu od pršuta starog dvi godine... Zericu grančav, taman mira za popiti... dešifrira on ote arome, ka someljer kada mu zatvoriš oči, a on svejedno piva o vinu koje muća u čaši i cidi kroza zube.
- Ma bravo, nisan ni sumnjala u vas - veselo je zacičala Dobra Parona. Kako pravi čovik znade pripoznati plemenite mrliše, fali ga i uzdiže, počašćena u isto vrime El Tigreovon hedonističkon, strastvenon reakcijon na nježinu spizu.
- Ma kako neću - priznaje. Taman je zaladilo, sa 40 gradi na 35-36, a kada tako osjetno rasfriška, onda je maništra i fažol prva želja. Jedva san dočeka!
- E, baš je zaladilo, tolko da san jutros navuka kapot kratkih rukava - javija se posprdno iz svoga kantuna Bili Smo Uskoro. Nikad mu nije bila skroz ćara ota navada da se s prvon buricon, makar zvizda još vaik žeže a cvrčak napinje žile, prione kuvanju maništre i fažola ka usrid crne zime.
- Ma puštite me sada teke na miru, evo upravo zbrajan učinke ovogodišnje turističke sezone - obrecnila se poštena gazdarica, najviše zato šta je u B.S. Uskoro je oćutila otrovnu opoziciju dobromen prehrambenon običaju šibenskoga svita.
- Ja ću van na jednomen primjeru sa Kaprija sve reći o računici domaćega turizma - nudi El Tigre svoju verziju onoga šta Dobra Parona konta na bokunu karte. Daklen, u kući gazde Slovenca koji iznajmljuje na crno, lituje Talijan. Slovenac je meštar za ribe i svako malo uvati dobroga zubaca ol' šampjera. Talijan odma kupi ulov, vakumira ljoge i š njima u škrinju, dok ne dođe veza iz Italije i priproda ih zemljaku. Eto, stranci u našoj zemlji gode i još nezakonito zarađuju litujući, a mi mislimo da od njih profitiramo. A di je još šta i nama domaćima sve poskupi za 20-ak posto kada dođe sezona? - odmanija je rukon El Tigre.
B.S. Uskoro ih je podsjetija da je opisano situacija u kojoj je na dilu savez okupatora protiv naroda. A ima i toga da okupator ulovljenu ribu prodaje domaćem izdajniku, gostijoničaru, na šta je Dobra Parona, zableušena u svođenje računa, izgubila živce i osivnila se na njega neka se ostavi 2. svitskoga rata! Ako slučajno zucne kakvu parolu crnih oli crvenih, svejedno, nježina vrata su mu zatvorena.
- Umisto tih zvizdarija bolje da mi rečete kako se ono zvala Sanaderova jahta, upitala ih je oštrin glason. Palo jon na pamet, jerbo upravo čita da je Ivu pozva kumpanjo Silvio Berlusconi neka se jopeta politički aktivira. Ko zna, možda nas Ćaća priporodi, ka šta je spasija zemlju kada je Talijaniman prida ZERP iz kojega nan susidi vuku miljarde. Jerbo, ko bi motrija na oto prostranstvo kada nan ni sa čuvanjen ovaca baš ne iđe?
Uto se betulicon raširija odvratni, puzajući, kužni smrad. Dobroj Paroni suze su navalile na oči, a El Tigre je pomislija da će pločice otklizati sa zidova. Šta je to? - zavapili su gledajući u B.S. Uskoro.
- Ništa, osin Malo Vitra. Tako se zvala ona Sanaderova jahta, a možda su to, draga gospojo, i pravi učinci turističke sezone - odgovorija je s nevinim izrazon lica.