Ko je strpljiv, narešće mu i novi zubi

– Eto koje san sriće! – melja po justima El Tigre taman progucani zalogaj orza i fažola, da bi na dlan ispljunija prvo kamenčić, a onda i bokun zuba kutnjaka, striljajući pogledon Dobru Paronu.

– Pa eto, nije baš sritno ka i da vas je posrala tica, ali nakon ovoga ćete valjda konačno odlučiti pokucati zubaru na vrata! – rekla mu je bez imalo poniznosti i volje da se ispriča za propust, ka da otaj piljak nije ispa ispod nježine varjače. Još se i jedva susprezala da ne pukne od smija, našpija ju je priko oka dok je po justima pribira bokuniće bivšega zuba.

– Da ste vi prava gostijoničarka, ka šta niste – nastavija je El Tigre pljuckajući na dlan – onda bi nan barenko priuštili da slomimo zub na biser iz školjke, vridan par ijada dolara, ka oni sritni Amerikanac o kome se pisalo! – pobunija se ne skidajući oči sa onoga piljčića zbog kojega će još morati plaćati zubara, atroke da mu nezgoda donese kaku korist.

– Eto, niste Amerikanac, nego Rvat, a ja san se baš mislila bi li u spizu usula šaku škalje oli bisera! Međutin, odlučila san ne bacati bisere prid prasce! – nastavila se ona cirlikati i lepršavo zaobilaziti svoju odgovornost za nezgodu.

– Za vas je, draga gospojo, prava srića šta nismo u Americi, jerbo bi zbog zuba slomljenoga na pilj iz fažola platili debelu odštetu, a za našega prijateja to je dvostruka pegula – umiša se Bili Smo Uskoro. – Dobija bi odštetu bez obzira je li zub strada na kamenu ol' na biseru. Nabaška, još bi biser bija njegov, jerbo ga je pošteno platija u porciji – fiškalski je ocjenija situaciju.

– A šta ako bi ja na sudu dokazala da je zub puka zato šta drži pravo groblje u justima i da je sam za to kriv, jerbo godinaman govori da ima primjereno zdrav želudac tako da more i kamenje jisti! Nisu li ote uporne tvrdnje za mene mogle biti jasan znak da takvoj mušteriji u fažol mogu dodati i škalje!? – podbočila se Dobra Parona pokazujući kako jon u pravdašenju nema ravne.

– Ja mislin – javija se i El Tigre – da bi taki slučaj postavljen prid naše pravosuđe učinija da časnin suciman prigoru osigurači – na šta ga je poklopila da upravo i računa na sporost pravosuđa.

Onda je B.S. Uskoro, da zagladi naraslu nervozu, ovome utješno reka da je svakako bolje sitni kamenčić nego da je u fažolu naša usmrđenu glavu od goveda, ka i načelnik Kistanja. Njemu je u saketu osvanila na vratiman Općine ka protest jednoga mištanina zato šta uprava tolerira odbacivanje klaoničkoga otpada uz ceste, di kome šune.

– Još i to! – izbečija se El Tigre, na šta je Dobra Parona vrlo ozbiljno rekla da je u Rvaskoj najvažnija osobina biti uporan u strpljenju.

– Ako ste dobro pročitali, taj će prosvidnik strpljivo ostavljati bokune krepina na općinska vrata sve dok se situacija ne promini. Tako ću i ja poslin ovoga vama uporno stavljati škaljicu u fažol – obratila se El Tigreu koji je preneraženo buljija u nju.

– Zato – objasnila je – da polomite sve ote krnjatke. Budući da odbijate ići u zubara, onda ćete strpljivo čekati da van narestu novi, lipi zubi, ka u Amerikanca!