Neće taj ni u šumi zalutat

U betulici Dobre Parone, El Tigre je radosno objavija da mu se sin konačno opametija i odabra studirati prosperitetno zanimanje. Lukavo naručujići turu pića za cili lokal u kojen je bija sam - a dobro znade da poštena gazdarica nikada ne prihvaća čašćenje - svečano je obznanija da će mali genijalac biti šumar; ižinjer šumarstva, da ne bude zabune.

- Daklen, sin mi je otu radosnu vijest reka jučer, a prekretnica je bila kada je u našen zakonodavstvu otkrija da, uz razna druga davanja, radni ljudi i firme u Rvatskoj izdvajaju lipe šolde i za "općekorisnu funkciju šuma“. On naprosto želi biti dilon tih plemenitih nastojanja naše mudre države da se otaj vridni resurs, po kojemen smo jedinstveni u Evropi, razvija i čuva…

- Ma jelte? – prostririla ga je ona pogledon od kojega se odma zagrcnija gucljon ledene pive.

Moj štramac, moja blagodat

- A da ote plemenite pobude nisu možda veliki bonusi glavnih ljudi u Rvaskin šumama? Biti nagrađen mijunima kuna sve to još uz obilatu potporu šoldi poreznih obveznika stvarno je unosno zanimanje. Čestitan vašen malomen na izboru, blago ocu, blago majci! – završila je ona sa svojin ka žilet oštrin prikazon situacije.

- Nemojte tako, otpovrnija jon je hitro. Zato šta plaćamo za općekorisnu funkciju šuma, njih i imamo! I to 0,46 hektara po stanovniku, šta je sami europski vrv. Tri puta smo stabliman bogatiji od Danske i čak četri puta od Velike Britanije. Pet miljuna tona kisika proizvedu naše šume godišnje...

- Je, rekla je. Zato se u našoj zemji tolko dobro diše da nan dica bižu iz nje! Arija je tolko obogaćena kisikon da to zdrav čovik ne more podniti, a šume je tolko da nemo'š stablo viditi! - rekla je Dobra Parona i tresnila nervožasto štracom i šank.

- Vi ne tribate ništa briniti, draga gospojo. Štramac van je pun ušteđevine još otkako su bile marke! Jeste li sigurni da ste sve prominili u eure, ol' su van miši sve izili? - ugriza ju je Bili Smo Uskoro hitro ka poskok već sa vrata, a da čestito nije ni zaša u betulicu.

- Naravski da san prominila, isprsila se prkosno. Biće van ćaćino, a ne mojih truda dilo!

- Aha, veliki ste trud u ono vrime imali, naročito okolo računa. Mušterija ih nije mogla dobiti ispisane njanko na bokunu škartoca, lije on otrov i dalje.

- Moj je šuškavi štramac moja blagodat, sigurnost i likarija, ne triba mi piti špicalije za spavanje dočin ga taknen! On je moja malešna kap u moru od miljarde eura štednje koje Rvati imaju na bankovnin računima, nabaška u posteljini i bičvama! - svečano je obznanila publici u svomen bufetiću.

Sve samo ne Crvenkapica

- Ipak - obratila se El Tigreu - ja bi vašen malomen svitovala da upiše agronomiju, jerbo mi je poljoprivreda nekako bliža od tih šumskih posala, u mraku među gustin stabliman di sunce ne dopire niti u podne. Neka poslin postane savjetnik kako obradive površine pritvoriti u parkirališta. Više je vrime da se ozbiljnin posliman počnu baviti stručnjaci – i virujte, pogledala ga je fišo u oči – da će uskoro država diliti poticaje za taku korisnu prenamjenu zemljišta.

- U svakon slučaju, bolje da van je sin inženjer šumarstva, nego da bude Crvenkapica, neka je muško! – zaključila je pomirljivo Dobra Parona.

- Zašto baš Crvenkapica? - oprezno je upita El Tigre, na šta mu je ona odgovorila da je Crvenkapici suđeno da šumon iđe i izlaže se opasnin zvirima bez ikakvoga bonusa, a to baš nikome ne bi poželila!