Nigdi nema misne pive

Svake godine, vako u ovo vrime, ja bi spominja jesen. Moraš je spomenit jer ona dođe i učini svoje. Promine se vrime, kalaju temperature, dozore plodovi i počinje berba. Sićan se davni jeseni kad smo mi ka mulci išli u polje krast kuruze i onda ih peć. Sad to niko ne čini iz prostog razloga šta u polju ne moreš vidit kuruza. Tako je i sa šenicom, ječimom i sličnim stvarima. Srića, ima još nešto voća i pogotovo grožđa. Meni ka da je suđeno da buden pjesnik. To su ka ljudi šta ništa ne radu, samo infišavaju. Kako nećeš infišat u lipu prirodu kad vidiš kako lišće počne rudit, minja boje, a ti iđeš priko mosta ka da iđeš mostovima okruga Medison.

Svaki dan pura

Počnu u jesen i kiše, zaladi. Zato je ljudima priša obrat grožđe. Kolko su se i tu stvari prominile. Ja ne mogu razumit ovu kršćansku civilizaciju. Na televiziji svaki čas reklame od pive, te ove, te one, te vake, te nake. I mi da smo vinogradarska zemlja?! Nije bez veze uzeto da jedino crno vino more bit misno vino, a nema nigdi da se spominje misna piva. Ima sada ljudi šta lipo žive od vinograda. Nešto proda s panja, nešto smasti, pravi i prošek, peče i rakiju. Ko je meni kriv da neman ništa od zemlje, osim vrpe knjiga u tinelu. Bar da imaju slika, ni po muke.

Jesen je stvarno doba kad su intenzivne boje i mirisi. U jesen tice iđu na jug, a puno mladeži ode na sjever. Jedino šta je konstanta ona lipa rečenica iz sastava jednog četvrtaša o jeseni: "A oblaci nad mojim selom piče li ga, piče!" Taman sam se malo zanijo toplinom i lipotom jeseni, kad ono u ponediljak, u po ure vrimena, skupiše se oblaci, poče kiša, počela puvat bura, zaladi nemilice.

Učas posla vidiš ljude u jaketama. Ko se s time more borit. Mene tješi da je Drniš na brigu pa ne more bit poplava. Tako učas iz faze lita dođeš u fazu jeseni. Meni su jeseni moje stare bile lipe. Uvik bi našla negdi par dunja i stavila ih na ormar u sobu. Lipše kolonje od njijova mirisa nema. Zato ga se sićan i dan danas. Još bi ukiselila dvi tegle kapulice da imamo šta ist kad se tuku prasad i frigaju komadići mesa.

Kaca s kiselim kupusom mirišala je iz špajza i mamila na akciju. Mater bi znala ukrupno izribat kupusa, stavi malo bibera, koju kap maslinova ulja i zeru pancete. Sad bi to zvali domaći specijalitet. Prije smo mislili da su šniceli vrhunac delicije. Moja mater je na svom jelovniku imala bogat izbor specijaliteta s purom. Kratko kazano, svaki dan pura s bilo čime. Pa ti voli puru i čini fintu da je zdrava. Potrba nikad nije zdrava. Sad kad moreš nabavit i ist svašta, dokturi reču da ne smiš.

Osjećaj za glazbu

Uvik mi je drago kad mogu spomenit da se u Drnišu dešava i nešto lipo, nešto kulturno. Tako je u ponediljak, dvajsčetvrtog ovog miseca, održan koncert Zagrebačkog gitarskog trija. Organizatori su bili Pučko otvoreno učilište i Glazbena škola "Krsto Odak" iz Drniša. Tri vodeća gitarista u Hrvackoj, tri sveučilišna profešura za glazbu, došli su u Drniš i lipo svirali. Ka jedini u svitu napravili su sritnu kombinaciju zvuka gitara i kontrabasa. Darko Petrinjak svira je kontrabas i gitaru, a Istvan Remer i Goran Listeš gitaru.

Kad vidiš da oni nastupaju ka trio još od 1984. godine i s jednakim žarom i zanosom sviraju do dan danas, ka laik ostaneš zapanjen. Puste nagrade i priznanja, ljudi u ozbiljnim godinama, a ti vidiš dok on svira da uživa, sav je u tome filmu. Svoj zanos uspili su prinit i na puno gledalište u dvorani Glazbene škole. Lipo je bilo vidit i dosta mladih, dice kako fascinirano slušaju. Pri takvom prijemu nije ništa neobično za Drniš da se na koncertu ozbiljne glazbe traži bis.

Lipo je to rastumačijo profešur Remer: "Ipak vi imate Glazbenu školu 70-ak godina, Limenu glazbu više od 160 godina. Vi imate razvijen osjećaj za ritam, za glazbu!" Fala mu na ovin lipim ričima!