Obećane zemlje

El Tigre se prinija od nenadane topline šta je dolazila iz klime na zidu. Ne smrzavaju se u betulici usrid ladovite nikad osunčane kalete, a vanka je još uvik ledeno! Nije moguće!?
– Ma čujte – povirila in se. Odlučila san ove godine ne ići na skijanje. Neka BDP reste kako govoru, ali meni je ipak kriza i bija bi to veliki trošak koji ne mogu podniti – pa ako neću na snig, barenko ću se grijati. Zajedno s vamin! – rekla je i protrljala dlanon o dlan.

Pogledali su se zbunjeno. Skijanje? Snig? Pa ona nikada u životu nije stala na skije, osin šta se u nikol'ko navrata tranguzala po ulici kada bi udrija led, proklinjući zimu i ko ju je namirija. O čemu ona to govori?
– Zapravo… – krenila in je objašnjavati – ja zamišljan da san svake godine skijala, a da ove godine neću ići zbog štednje. I jopeta, zamišljan da san uštedila tih par stotina eura ili već kolko šta nisan išla na snig, a šta je jopeta i više nego dovoljno da se lipo grijen. Virujte da pomaže, jedino se tako dade priživit ova teška vrimena!–rekla je potpuno uvjerena u utemeljenost budalaštine koju je upravo izrekla.

Mladi kupe kufere

– Eee. Kod mene je slično. Neću kupiti najnoviji model be-en-vejca i te ću puste stotine ijada kuna koje uopće neman, a imaću ih jedino ako ikada dobijen na lotu – staviti na banku i živiti od kamata. Manje, a slađe! – reka je ironično B. S. Uskoro i zavrnija očiman.
– Bože moj, sve se mislin, kada smo već kod zime i željno očekujemo da konačno otopli, kol'ko našeg mladog svita kupi kufere i odlazi živiti i raditi u zimu, na sjever? Irska, Kanada... - zamislila se Dobra Parona.
A onda se sitila nedavnog ministra zdravstva Siniše Varge, onoga šta je doša iz Kanade, kako jon ni danas nije jasno šta se uopće vraća u Rvasku, ako je oto već obećana zemlja?

– Da zbog čega? Pa zbog državnoga proračuna, majko mila! - pogleda ju je El Tigre začuđen kako jon to nije ćaro.
Vratija se zato šta su mu Kanađani otvorili oči, ima san čuti. Konkurira je navodno, za misto u njiovon ministarstvu zdravja, pa je na pitanje šta bi prvo učinija da je kojin slučajen, ministar, bez da trepne okon odgovorija ka iz puške: za cijenu od miljun i dvista ijada dolara priuredija bi sobu za sastanke! Na to mu se komisija pristojno zahvalila s ričiman da u njih oto nije moguće jerbo je državni proračun siromašan, ali znaju zemlju di takvi radovi glatko prolazu za isti iznos, ali u drugoj valuti! I tako se vratija u Rvasku – ispriča jon je povjerljivin tonon.

– Ma, ja mislin da su oto sve zablude! Jeste vidili kako se samo lipo more živiti u Rvaskoj, usrid tople Dalmacije i najlipšega otočja na svitu! – odmanila je rukon Dobra Parona. Od vale do vale vozaš se u gliseru na račun firme, nacjonalnog parka Kornati i od nautičara šta su ušli u park naplaćuješ ulaznice za svoj račun... Dobro nešto se i firmi ostavi, ali poanta je da se dobro živi, more se čovik i obanjat' ako mu baš pripne i ne boji se zime do drugoga lita, a onda jopeta iznova! Pa aj ti u Kanadu i cidi naftu iz stina na minus triset, rekla je, dodajući kako se poduzetništvu recepcjonara iz Kornata niko ne čudi! Čudili bi se da nije tako.

"Ima li meni pomoći?"

– Ma ajte moja gospojo! To vi o poduzetništvu na Korantiman govorite prija elektronike. Pa koja je oto zemlja dembelija sa 365 otoka koju uništi elektronika? Umisto da se suvremene tehnologije iskoristu da unapride privatno poduzetništvo, one ga suzbijaju! - razočarano jon je otpovrnija El Tigre.
– A čiji san ja vojnik, ima li meni pomoći? – uzdanija je na to B.S. Uskoro. Moja mi je rekla da dignen na bankomatu onih priostalih 500 kuna do plaće, šta san i napravija, al' san već potrošija 490. Kako ću jon prid oči sa 10 kuna, šta da zamišljan?
– Ima lika i tomen – sigurnin glason odgovara B.S. Uskoro. Pozovi se na presedan – šta bi rekli pravnici – da je jednoj našoj stranki niki sponzor donira 4 mijuna kuna, a kada je kurir doša do središnjice, ostalo je samo 900 ijada. Događa se i to, ima tih slučajeva, pisalo se uostalon po medijiman.

– Oni su sritni ljudi, svi skupa! – reka je teškin glason.
– Njih barenko istražuje USKOK!
– Jel'? – a tebe će FBI, CIA? – ne razumi B.S.Uskoro.
– Ne, nego moja žena! Svi oni nisu jon do kolina! – odgovorija je i potega dugi gucalj.
– Ko ti je kriv šta puno, puno prije elektroničke kontrole naplate ulaznica u NP Kornati nisi nježine usluge proda upravi koja je tek sada otkrila marčapiju – odbrusija mu je. Jerbo se onda tvoja parona, budući da bi pazila na stotine ijada kuna, na takvu siću ne bi obazirala. Puno šoldi, a gliseri brzi, ne bi nikako imalo vrimena!