Oči boje travarice

El Tigre i Bili Smo Uskoro ušli su u svoju omiljenu betulicu ka dva konspiratora. Prid šankon su se prvo nešto došaptavali, motavali rukaman i strigli obrvama ka da su na partiji trešeta, da bi odjedanput, u jedan glas, od Dobre Parone naručili po jedan mali brendi.
Ta iznenađujuća promina pića ostavila je poštenu gazdaricu u čudu, a taman se dovatila njiove omiljene politrene guzlaste pive i travarice.
– Brendi? Mislite na ono šta se ode uvik zvalo konjak, a u Zagrebu, "mirogojček"? – držala je neodlučno bocu iznad bićerina u ruci, ka da još uvik ne viruje svojin ušiman. Stresla se pari da je progucala čelični bruškin, dajući in do znanja šta misli od otomen plemenitomen destilatu.
– Je, štipavac! – otpovrnija jon je nestrpljivo El Tigre dok je njegov kompanjon klima glavon odobravajući.
– Kada se svaka šuša-buša more baviti brendiranjen, šta ne bi i mi?
Eto, svekolike banke brendiraju nan staru grasku jezgru sa bankomatiman, pa da vidimo imamo li mi konja za trku i junaka za megdana, objasnija jon je El Tigre otu iznenadnu prominu u izboru pića koja bi očito tribala dovesti do pravoga vatrometa ideja i proširenja liste lokalnih brendova za pokazati svitu, a dakako i naplatiti.
– A travarica? – upitala je, oprezno pogledavajući u Bili Smo Uskoro. Ni' "Vinarija" još propala dok mi živimo! Triba fetivoj šibenskoj firmi pomoći sada, kada jon je najteže – rekla mu je puna optimizma, gledajući ga ka sveti Toma u prasca.
– Čujte, naša travarica je vaik u mome srcu, a često mi je bila i u oku... Oću reć, vidila se često ta uzajamna jubav na prvi pogled. Međutin, stupanj blaženstva u kakav me dovede poznata šibenska žesta tolko je dubok i previše opuštajući da bi se hitro i odlučno odgovorilo na poplavu čudnovatih brendova u staromen gradu. Zato se na neko vrime triba prepustiti brendiju – pružija je sve od sebe B.S. Uskoro da jon objasni za nju šokantnu prominu pića.
– Aha, i "mirogojček" je odgovor? – upitala je sa razočaranjen u glasu.
– Di je tu romantika ako voljenoj rečete: "Dušo, oči su ti ka dva mala konjaka..." Zar nije puno poetičnije kasti joj da ima lipe, zelene oči boje travarice? Šta triba bižati od svoga – razočarana je Dobra Parona. Još in je priznala da i sama razmišlja kako bi metnila jedan bankomat na ponistru, jerbo banke neloše plaćaju za najam, a kada se turisti oko njega motaju, veća je prilika da će štokoda i marendati u nježinomen bufetiću.
– Šta fali sloganu: "Nigdi tolko bankomata kolko u blizini UNESCO-ve katedrale sv. Jakova?" – slegla je rameniman. El Tigre se na to stresa ka poslin brendija i reka da mrzi bankomate iz dna duše. Jerbo je zbog minusa na računu, za njega veća mogućnost izvući šolde iz poker automata.
– Eto, dok se vi premišljate minjajući piće, dotle nan Šveđani galebare po županiji kradući naš stari brend. I to okrunjene glave! – bacila in je buvu misleći na boravak švedskoga kralja Karla XVI. Gustava u Skradinu ovih dana. Jedva primjećen, bija je bez žene, kraljice Silvije i odma je Dobroj Paroni jasno šta je muški bez bolje polovice doša raditi na moru.
Pogledali su je ka da jon sve koze nisu baš na broju, naročito nakon šta in je u povjerenju rekla s čimen oto švedski suveren obara ženski rod sa nogu.
– Vraga ti izila mala, ko ti je da ote lipe zelene oči, ka travarica su! A nji dva neka se samo zanosu mirogojčekiman!