Sve van je u nas na isti mot. Uvik stoj u redu, i uvik čekaj. Bija socijalizam, bija kapitalizam. Ode vrime stoji i ništa se ne minja. Imate pregled kod doktora? Može, nema problema, naručilo vas je za prvi misec iduće godine! Ne može ništa prije. Ne može, nema doktora, i ovaj jedan šta ima je prinatrpan i triba mu molit Boga za zdravlje. Aj, dobro, al ako slučajno tribate keramičara, ista van je stvar. Lakše ćeš nać doktora nego meštra! Evo, piše u Slobodnoj ovih dana da ih nema ni za lik. Da su poskupili 40 posto i da im se radovi moraju najavit pola godine unaprid. Atroke, doktori, specijalisti i primarijusi. Aj, dobro, nema ih pa im može bit, al šta je sa frizerima? Nema ni njih! Evo mi se gospoja vratila prije neki dan iz salona sva bisna. Računan, biće nije zadovoljna, ki šta nikad nije s novon frizuron, pa ja požurija komplimentat joj – 'Baš te lipo ošišala!' Računan, isplatit će mi se, ionako mi uvik prigovara da nikad ne vidin da se ošišala, ja vajik mislin da su je tamo samo iščešljali a ona platila. Naravno, zajeba san se i oti, ki i svaki put:
– 'Oli si ćorav, pa ne vidiš da me nije ošišala. Eto, kolko ti gledaš u me! ' - istrese ona svu svoju zlovolju na me. Nije se naručila, pa je vratilo nazad. Triba se i u frizerski salon prethodno naručit!
Stoj i čekaj!
Aj, dobro, nema doktora, nema ovih šta meću pločice, nema frizera, ali izgleda da u nas nema ni trgovaca. U koji god trgovačkki centar dođeš, svugdi je ista stvar – kasa ima, četiri, pet, šest, deset, šesnaest. Ma more ih bit sto i šesnaest, al vajik radi samo jedna! I prid njon red! Kolona ki kad se ono u socijalizmu, osandesetih godina, stariji će se sitit, čekalo za kavu, ulje, prašak i šta ti ja znan. Sada ima svega, al jedna stvar je vajik ista - stoj ti pobro i čekaj! Isto ti je, bija trgovački lanac hrvatski il njemački.
Jer, i u njemačkome rade Hrvati. I poslovođa je, ki i u hrvatskome, Hrvat. Pa na kasu, na prvu liniju fronte, prid izluđene kupce šta čame čekajući, vajik isture, onu jadnu najneiskusniju radnicu/djelatnicu, šta je zadnja došla, pa niti se još more bunit, nit ima ikakvo pravo glasa. Pa se, viduć red, ionako ispripadana, još dodatno unervozi, da joj sve ispada iz ruke. Ne valja bar kod, il ga nema, ne more ga nać, čitač ne vata. Ne vata,e, biće su ga u Šupića, u kovačiji pravili. Ajde moja ćerce...
Naravski, u isto vrime, svi kukaju kako nemaju posla. Sretneš onda prid kojih misec i pol dana, oko Velike Gospe, školskog kolegu, još iz osnovne, nisi ga vidija sto godina, kako si, di si šta si, čime se baviš, nema posla, eto, nešto an crno, radovima po kući, drvenarijom, kužinama. Kako ide, a nako, za priživit. I ti se onda, jadan sitiš, da bi ti baš tribalo prominit na kažini oni gornji drveni dio, sav se izriza. Zna li on to? Kako ne, pis of kejk, nema toga što on nije radija, samo nemoj sad ovi tjedan. Ima neki privatnih obaveza... Onda idući? - veliš ti. A on opet veli, neće moć ni idući. Javi mi se tamo, kad malo zaladi, veli mi on, a ne nudi ni broja mobitela, ni ništa. Vidićemo se mi uspt, trevićemo se, nije to neki posal. Tlaka je s tin malin stvarima. Izgubiš vrime, a ne isplati ti se, veli meni moj prika. Gleda i on otić vanka. Šta će se usrićit i oni s njin i on s njima. Takvoga in kadra baš fali.
Vajik sve isto
I još je jedna stvar kod nas uvik ista – uvik su krivi oni prije. HDZ-ju je za sve kriv bivši sustav i komunisti koji i danas vladaju, oni i njihova dica, sada već i unuci. A SDP-ju je za sve kriv HDZ. On je sve pokra i upropastija, tako i toliko, da nas čak ni njihov neprijeporni genij i iskonsko poštenje ne mogu izvuć iz ovih problema. To van je ista ona rečenica s kojon van naši meštri, kad ih napokon uspijete nad, dođu u kuću:
– 'A ko ti je ovo radija?'
Dakako, brzo bi on to sve napravija, al ne može dok ne popravi sve ono što je ovaj 'nesposobnjaković' prije njega pokvario. A to onda više nije ni ono vrime o kojem ste govorili, ni oni novci za koje ste se dogovorili. Ovo je nešto sasvim drugo.
- Pa kud si njega uzeja? Di god je radija, nigdi ništa dobro nije napravija – opanjkava ti meštar svog kolegu, prethodnika, isto ko što je i svim našim političkim garniturama prva rečenica nakon preuzimanja katriga i fotelja:
– Stanje koje smo zatekli je i gore nego što smo mislili!
Kakva baza, takva i nadgradnja, kakvi narod, takva i vlast!