Srebrni pehar i zlatna bakterija

Dobra Parona cila je skonšumana od defilea crveno-bilih kockica kroz nježinu betulicu. Svakako, more zadovoljno trljati ruke poslin srca ispunjenog ponoson na "vatrene" jerbo je potrošnja pive ošla u nebo, a to će jon pripomoći da i u škrabici ostane žerave poslin velike nogometne vatre.

– A vi, kako ste? – sva se topi od miline i finoće prema svomen dragomen gostu, čovik bi je na srce privija nako cvrkutavu.
– Kako san? Vodeno! – otpovrnija jon je El Tigre mrzovoljno, svo vrime kroza škaršele na gaćama privrćući ono potribe, s oproštenjen. – Zapravo, ćutin se vodeno i vatreno u isto vrime, pojašnjava dobroj i poštenoj gazdarici.

– Ja san van žrtva nogometa, zapravo svoje gatke. Jerbo, kada su momci zabili prvi gol u utakmici protiv Engleza, taman san bija u mokrin mudantinaman, izaša iz mora. Tako je na mokro, tribalo čarati i na finalnomen dvoboju, ne bi li se ponovila pobjeda... I da ne duljin – zaključija je El Tigre – reprezentaciji srebro, Rvaskoj neviđeno slavlje i radost, a meni upala mijura.

Činin vodu ka spuž, svako malo, a meštrija peče ka vatra!
– E, nije ugodno, al' neka teke patnje, kada su se "vatreni" nesebično žrtvovali! – rekla mu je utješno i odmanila rukon.

Na to jon se primaknija ozbiljnog pogleda ispovidajući se šta ga tišti. Zbog upale mijura pije oni urosal, ali je previdija da mu je mala u apoteki zabunon dala likariju sa oznakon "lejdi". Oće li mu šta biti, jerbo je popija skoro cilu škatulu, skriči pitanje "bit' ol' ne bit" iz njegovih priplašenih očiju.

– A ne znan, zamislila se. Nisu mi baš poznate nuspojave ako muški popije ono šta je za žene... U svakon slučaju, cice van još uvik nisu naresle – obamirila ga je od glave do pete, samo šta ne pukne od smija.
– Čuj, stari – tješi ga Bili Smo Uskoro – svakako je bolje srebrni pehar "vatreniman" u kombinaciji sa običnon upalon mijura nego da si dobija zlatnu bakteriju! Ne bi to bilo u redu ni prema reprezentaciji – reka mu je, sve namigujući Dobroj Paroni.

– E, pa šta!? – uzjogunija se El Tigre. – Ol' i Sanader nije ima niku bakteriju na nogi, pa zbog narušenoga zdravja nije moga na sud, a ono, eto ga u Rusiji na utakmici, i to okruženog starin društvon svojih nekadašnjih pijonira!? Mota se tute još jedan za pravosuđe bolestan, al' za utakmicu spreman kampjun, Tomica Horvatinčić... Šta ti je zdravje više u papru, to si u boljoj formi za tribine – zaključija je.

Na to se Dobra Parona cila raznježila izvlačeći iz sićanja kada je Sanadera u Šibeniku iškagaca golub prid zgradon Županije dok je još bija Ivo. Bodi gardi nisu ni prston mrdnili, namisto da se svojin tiliman bacu na smrdljivi projektil i ko je prvi priteka svomen Ivi, nego Jaca, sa papirnatin šudarićon, tarući mu brže abolje maćani veštit... Koja vrimena, sjetno je zatrepćala okicaman i kršeći ruke, zavapila: – A Ivo moj, Ivo, šta si napravija, ko će ti sada priskakati rukon pomoćnicon?

– Zar ne vidite da je srića biti posran!? Pa jel' ga od napada one Splićanke u Rusiji zaštitija isti onaj šta je Jaci kupija postole u Šibeniku, samo zato šta je nako usput rekla da jon se sviđaju? Ma kako se ono zove, na "K"... Eto, navr' jezika mi je... – prikapa B.S. Uskoro po možđanima.

– Ovo se više ne more slušati, sada ga, ka finta, više niko ne pozna – revoltirano se El Tigre zaputija prema zahodu.
– Ne tamo, ode! – rekla mu je Dobra Parona kaživajući rukon prema ženskomen WC-u. Sitila se, da ako muški piju urosal "lady", onda čučnu kada činu vodu. Nuspojave ne traju dugo i nisu neugodne...