Tu je malo cila solana Pag

Ma vidite, molin vas lipo, kako u nas znanstvena dostignuća naprid grabu veeelikin, veelikin koraciman. Kako je samo žvelto, sa svim sofisticiranin uređajiman i znanjiman pametnoga svita, u Zagrebu utvrđeno da oni bili prah, oli zrnca od kojega su u Osijeku krepavale sirote beštije nije otrov, nego sol - posprdno komentira El Tigre čudnovat, za ne reć tragikomičan zaokret u otomen još uvik zagonetnomen slučaju.

- Je, je - odobrava mu Bili Smo Uskoro. Stupanj razvoja taki je da smo upravo otkrili sol, šta bi značilo da ćemo naučiti praviti mobitele današnje zadnje generacije reka bi - za nekoliko ijada godina, ronza on grleći svoju čašu sa travaricon.
- Uostalon - nastavija je El Tigre, ovi put sasvin ozbiljno - mene uopće ne čudi da je oto skupljeno u Osijeku sol. Jerbo soli u nas ima napretek...

- Naravno, kada imamo vako lipo more! - prikinila ga je Dobra Parona ali je odma požalila šta se uopće oglasila kada mu je vidila facu.
- Nisan to tija reći, nego da nan soli ne fali jedino za konzerviranje, a u glavaman je imamo malo i ništa. Toliko nas je zasolilo da smo od vrva do dna zemje ostali inkroštani za sve šta bi nas moglo potirati naprid - uozbiljija se cideći pivu.
- Ajte, nemojte ni vi tako. Cili moj posal počiva na soli i soljenju, njojzi fala! - kontrira mu Dobra Parona blagin glason. Možda je, nagađa, neko ulicaman Osijeka pobaca sol ne bi li otira zle duhove i očistija zrak, jerbo je sol i za oto blagotvorna.

Onda je, poslin nikoliko trenutaka šta je u betulici zavlada tajac, zacvrkutala ovoj dvojici znadu li kojin slučajen, kakvog dobrog i obavezno diskretnoga električara, da jon bajpasira mjerilo od struje.
- Dobroga znaden, a zašto bi triba biti diskretan? - ušpičija se ispitavčki prema njojzi Bili Smo Uskoro, na šta je El Tigre priupita šta bi to ona uopće radila sa meštron kada je njegova diskrecija uvjet.
- Ma jo vas, pa ja san jedna čestita žena! - podbočila se i okrenila tako raširena i goropadna prema njiman. Samo bi tila, objašnjava ljutito, meštra sa takin osobinaman da me izvuče sa HEP-ove liste crvenih potrošača sa puno one njiove angažirane snage.

- Neka učini nešto đavlijen mjerilu, da se ne okriće ama baš na svaki kilovat, neka malo i stoji u mistu... Ili, neka meštar prispoji žice, pa da se kod suside vrti moja potrošnja, ionako mi ništa nije draga ota napuvana žena, e! Oću samo pravdu i poštenje, jel' van jasno? - završila je svoju tiradu zaitnivši štracu-kanavaču u kantun šanka.
- Eto primjera za ono šta san reka maloprije - progovorija je sa razočaranjen u glasu El Tigre. Čestita žena koja bi na pošten i pravedan način tila ka zadnja kokošarka privariti i HEP i bližnjega svoga. Bome vas je dobro sol konzervirala i odma ću sutra doniti po vrićice krupne, neka van otvorena stoji šoto šanka. Protiv zlih duhova, sami ste rekli, pa od sebe i počnite!

- Pa šta bi ja tribala, krepati sa tako naopakon Vladon koja je kriva za sve, pa reforme počne tek kada dobije po guzici od Evrope. Neću! - jopeta se oškoprcnila na šta ju je Bili Smo Uskoro flegmasto ispravila da šjor Junker nikomen ne dade po guzici, nego ušćipne.
- Jel? Jopeta se podbočila, nabrušena na svađu. Ja san daklen, vaka i naka, konzervirana i inkroštana, a kaki su onda Vodovod i Poduzeće za ceste šta onu nesritnu Ulicu Matije Gupca kopaju pa će asfaltirati po drugi put u par miseci. I sa čijin šoldiman to radu? Kod koga se tute mjerilo vrti, jel' majčini sinovi? - sve iž nje munje i gromovi izlazu.

- E, tute san nemoćan - skrušeno je reka El Tigre i uvuka glavu u ramena.
- Vama mogu i šotobraco doniti vrićicu soli protiv zlih duhova, ali u slučaju koji spominjete triba najmanje cila solana Pag. Ko će to, razumite me...