I ove smo godine, sad već tradicionalno, posjetili jednog od najboljih Oliverovih prijatelja Gorana Prizmića Batu u njegovoj konobi Bata u Veloj Luci.
Pričao je Bata već priče o Oliveru, izlazio u novine, doduše nerado, ali svaki put sjeti se on nečeg novog pa nam ispriča. Ovaj smo mu put doslovno banuli na vrata konobe točno u 17 sati kada otvara. Primio nas je i uz malo grintanja i prigovaranja, kako to već inače bude - ‘ma neću ti opet pričat, pusti me, ko će to čitat’ - sjetio se Bata svog prijatelja i podijelio s nama uspomene, ali i emocije koliko mu je teško jer mu više nema Olivera.
Prvo je prokomentirao glazbenu manifestaciju ‘Trag u beskraju’ koja se održava u čast Oliveru u njegovoj Veloj Luci.
‘Ma slušaj, da je Oliver živ, on bi ovo sve zatvori i ugasi. Ovo je naporno za svih nas. On ne voli ovi šušur. Šta se tiče njega, ovo je nepotrebno, šta se tiče nas mi se slomijemo i sataremo. Nismo mi naučili na ovaki šušur. On ne bi bi zadovoljan. Ma ne bi ti on ovo voli. Ali lipo je da se pročulo za Velu Luku radi njega, ajde.’ priča nam Bata.
Inače uvijek se poslije glavnog koncerta ‘Trag u beskraju’ u Batinoj konobi održava after party. Budu tamo svi poznati, muzičari, ali uspije doći i običan svit. Svi žele biti tamo jer se pjeva, svira i slavi do zore.
‘Ja ne znan di taj svit stane. Kako oni stanu svi ode? Previše je to ljudi, ne može to ode stat, al bude ih po 300-400. Al meni to ništa ne znači. Ma ja bi pusti svakoga, ali ove godine će biti neke pozivnice. Reka san in da radu šta oće’ govori nam Bata koji se svake godine potrudi za pravu feštu iako tvrdi da mu nije to drago.
‘Oliver i ja smo se uvik svađali oko svega. To je taj mentalitet, to je tako normalno. Uvik bi se pokarali oko svačega. Zajebavali smo jedan drugoga i zajebavali smo druge. Nas dvoje bi opalili po nekome, zajebavali bi ga i taj bi najeba. Al nas dva smo se sami svađali. Čak smo se i potukli neke pute. Kad smo bili pijani.
Potukli smo se u Americi kad smo igrali na balote. On govori da je njegova partija, ja da je moja. I tako rič po rič i onda me ugriza za rame. Onda san ga lupi s onon plastičnon stolicon po glavi. Pa smo se smijali jedno minut, pa smo revanš. Opet ista situacija. On govori da je njegova partija, ja da je moja. Onda bi se pomirili. Ma nismo mi bili tvrdi. To su sve bile sitnice. Kad bi na biljar igrali bi se uvik svađali.’ govori nam.
‘Iman ti ja i puno anegdota s njin koje ti ne smin ispričat. Ispričat ću ti kad buden ima 90 godina, onda ćemo s tin u javnost.’ govori nam Bata kroz smijeh.
‘Bilo bi najlipše kad bi bili ode u konobi on, moja žena, njegova žena i ja. Onda bi nam piva po željama od nas troje. Ajme kad je jedan put otpiva ‘Cucurrucucú paloma’.
Da je bar tad bilo ovih aparata i mobitela za snimanje. Evo san se naježi. Ma ja nisan moga virovat koliko je to lipo. Ma da mi je tu snimku imat. Nikad neću zaboravit kako je on tu pismu tada otpiva. Rekla je moja žena da je to najbolje šta je ikad u životu čula.’ priča nam Bata.
Bata i Oliver puno su zajedno i putovali, ma nema što skupa nisu prošli u 40 godina druženja.
‘Ma nama je bilo najdraže zajebavat ljude, di god mi bili’, govori nam. Sjetio se i njihovog ribolova i priznao da je ipak Oliver bolje vata ribu od njega.
‘Bi je dobar u tome, majku mu. Jedan put smo došli na Lastovo, išli smo sa ženama.
Stali smo, baci san sidro, dok san se ja veza i doša iz prove, on je već bi baci udicu i uvati zubaca od 2 kile. Izvadi je još škarpinu od kilu ipo. I onda mi kaže ‘ajmo ća, nećemo više lovit ode’. Bilo ga je straj da ja štogod ne ulovin. Onda smo išli malo dalje na Lastovo, tj. od Lastova put Italije. Kako je bilo malo valova, tako san ja kliznu i upa u more s broda.
On se onda vrti brodon oko mene, a mene bilo straj morskoga pasa. Ja mu govorin ‘dođi vamo’ iz mora. On se vrti oko mene brodon i neće da me ukrca i govori mi ‘Ko se boji?’ a ja se pripa, ajme šta san se tad bi pripa, tu san baš bi doživi šok. Otvoreno more, ma… Majku mu!’ priča nam anegdotu koje se sjetio.
Priznaje nam i da ga nije mogao iznervirati. ‘Ja šta mu rećen, njemu to na jedno uđe, na drugo izađe’, smije se Bata.
‘Jebiga, sad ga nema. Valjda ćemo se brzo vidit gori. Kad ga se sitin, dođe mi muka. Vako kad pričan bude mi teško, zato nastojin ne mislit o temu. Fali svakome. Pogotovo nama koji smo s njim bili bliski. Sitin ga se svaki dan…’ za kraj nam govori teškim glasom Oliverov veliki prijatelj.
Konoba Bata spremna je za after party u subotu nakon koncerta, a Bata nam kaže kroz smijeh da jedva da je i on dobio pozivnicu za u svoju konobu. Lagano razgovor privodimo kraju, Bata ide dalje o svom poslu, mi o svom, čekaju nas daljnje priče u prepunoj Veloj Luci…
Podsjetimo, ‘Trag u beskraju’ počeo je ove godine koncertom na trajektu 26. srpnja i traje do 31. srpnja.
‘Velu Luku mala ne zaboravi’ – sigurno je da je zaboravit ne možemo niti želimo, ni vaši fotoreporteri, ni vaša novinarka.