Šta mislin o Adventuri? A čuješ, moga bi ti odgovorit isto onako kako je momen pokojnome ćaći odgovorija rodijak Ive kad ga je ovi pita kakvo mu je vino. Ulije ti rodijak iz bocuna jednu čašu, popije, pa drugu, pa i tu popije, pa treću... I veli moj ćaća: Šta je rodijak, ništa ne govoriš!. A rodijak Ive, oči mu se zasjajile, uši zacrvenile: Ma nikako mi ka da malo nečin daje!' - A čimen? - skonšuma se ćaća. Zabrinija. - Malicijon! Malo ga je! - nasmija se vrag Ive i da mi ćaći skoro prazan bocun. Da donese novi!
Eto, tako i meni ovi naš šibenski Advent daje malicijon. Šta bi ja sad triba, falit gradsku upravu zato šta nam je organizirala ovo teke druženja u zadnjem misecu od godine. Neću, nega ću ih kudit zašto ovo nisu mogli organizirat ranije! Mogli su a nisu - ispriča ti meni tako jedan naš. Naravno, pod uvjeton da ostane anoniman. - A ti to za novine? - veli mi. - A šta si mislija, da ja iđen s blokićen i lapišon po Đardinu i ćorin se zapisivat po mraku, dok vi pijete kuvano vino i idete kobasice zato šta mi je to gušt! - odgovaran.
Dvoje vodin, dvoje nosin
Srićon, ima i drugačijih primjera. - Napiši slobodno, šteta šta nije ovako cilu godinu! E, a šta bi falilo kad bi se park ovako cilu godinu lipo iskoristija. Potencijala svakako ima, lip je, bajkovit, živnija je uz njega cili grad. I mogle bi ove kućice ostat tu cilu godinu. Liti bi se u njemu moga prodavat đelat, a zimi kuvano vino! - veli nam Julijana Aleksić, koja je sa svojim društvom sila lipo na adventuri uživati.
Aj dobro, ako ne cilu godinu svaki dan, moglo bi se ovako nešto upriličiti barem jednom tjedno, uz 2-3 kućice. Pa da svit uživa uz kobasice i palačinke! A dica da se vesele uz božićne ukrase.
Ka šta se vesele dvogodišnja Lara i trogodišnja Antea, dok ih mama Nikolina vata okolo.
- Nije vama lako s njih dvoje! - velim ja, a Nikolina me pogleda - E, da nije još dvoje!
- Četvero?!
- Je, dvoje vodin, a dvoje nosin! - veli mi Nikolina, i čudi se na moje pitanje, kako zna.
- Pa, kako neću znat, iman rodit svaki tren! - smije se mlada mama. Kojoj već sada dvije ruke nisu dovoljne. A šta će tek biti kada ih bude četvero...
A meni krivo šta san na Adventuru doša bar 40 godina kasno. Jer, da je meni s deset bilo vidit kućicu ka šta je ona od slastičarnice "Noemi". Pari iz bajke o Ivici i Marici. I još u njoj umisti zle vištice lipa Antea Budimir. I šef joj Jurica Pažanin. Šefica Srđana je kući, pravi kolače. I kantučine kojima nas nude naši slastičari. I Adventone...
- Šta je to?
- To vam je naš šibenski, adventski panetone. I ide dobro! Izvrsno. Vole ljudi ove naše slastice od prirodnih sastojaka, domaćih. Evo, imamo i kolač od rogača, bez brašna. Imamo i makaronse, u obliku Dida Mraza, snjegovića, borića - veli nam ćif Pažanin.
Ima on tu i malo američkog štiha, vafle i gingerbred, medenjake od đumbira.
- Lipo je sve ovo - tvrdi nam i Anka Roško, šefica "Škrinjice" i kafića "Harmonija".
- Samo vidin da fali palačinaka! To ću dogodine ja ode otvorit!
Eto, šta ti je poduzetnička žica. Ona trza i kad se čeljade opušta na Adventuri, gleda se čega nema, šta fali, šta bi se moglo otvorit.
- A ne ka ovi u državnoj službi, gleda se samo di bi se mogla otvorit koja butelja, a? - namigiva mi pajdo i ispravlja pogrešan navod. Ima palačinaka, ali to su one Pico puf, od heljdinog brašna što ih je još lani iz Nizozemske u šibenski Đardin - ili po novome parkić - i na Adventuru donio klub "Azimut". Koji i ove godine ima svoju kućicu pod imenom "Mamas i Papas". I oko nje gužvu.
Vojko sve raspametio
Sve sama poznata gradska lica. Petar Mišura, v.d pročelnik za gospodarstvo. Na preporuku konobara Joke pije kuhani džin. I pokraj njega kolega Marko Podrug, pije kuvano bilo vino. Iz vinarije Rak. Ali, nećemo s njim o vinu. Nego o glazbi, mjuzi, pošto je tu Marko ekspert, tata - mata od zanata. Šta mu se čini od Vojka V., koji je prvu večer, kažu svi, raspametio Šibenčane?
- Pa, Vojko mi je pokazao da još nije koncertno sazrio, iako je jasno da je trenutno najveća hip - hop zvijezda u zemlji. To se i ode u Šibeniku potvrdilo. Mlađarija ga već zna, a starijima je bio otkriće. Kad bude ima i bend, kad bude ima pet ljudi na bini umisto laptopa, bit će pet puta bolji! - stručno mi je to objasnio Marko.
Uz dodatak: - Ubit će me! Ionako me ne voli!
Ali to je sudbina glazbenih kritičara, da ih se ne voli. Nadam se samo da mu Vojko V. neće posvetit pismu ka J.B. Štulić svojedobno pokojnom Darku Glavanu.
- A mene neš pitat kako mi se sviđa Adventura? - pita Mišura.
- Nisan lud, kad bi ti ionako mora reć sve najbolje, s obzirom da si (još) v.d. ka pročelnik i da si friško stiga iz HNS-a - velin ja.
Mogu ga pitat jedino kako mu se sviđa džin, je'l tako? Al, neću! Radije ću pitat konobara Joku šta bi nam moga priporučit za prigrist. Nudi nam tako Rocinu kobasu, iz Stankovaca, po 20 kuna, Moslovačka po 22 i Istarsku po 24. Zašto je ova zadnja najskuplja?
- Zato što se proizvođač kune da je rič o mesu od domaćih prasadi čija noga garantirano nije prišla Učku. I to sve u crivu od domaćih, istarskih ovaca! - stručno mi revenzira Joke. Skoro ka Marko Vojka V. Svaka čast meštre!
A tu odmah do nas, prvi šibenski vještac, slikar i grafičar Zvonimir Vila čini novu umjetničku diverziju. Da mu je Hrvoje iz "Azimuta" dasku da na njoj ispiše menu, a on nacrtao "Lacostu" i napisao - kuhani krokodil.
- Ma pojili bi ljudi i to. I još bi sobon ponili i kožu za od nje napravit torbicu - vele nam dečki u prolazu.
Kojih je, barem nam se tako čini, nekako manje nego cura. Pa se one jadne dosađuju. I čine selfije.
- Dobro van se čini. Nema momaka. Njima je plejstejšn zanimljiviji od cura! - vele nam - slijeva na desno - Paula Crljen, Petra Jurin, Antonela Gović, Karmen Aleksić. Sve srednja škola, drugi turističke... I sve jedna lipša od druge, ne znaš koja je smišnija od koje. Ajte, dečki, požurite, Playstation ćete moć igrat i u penziji, kad ostarite...
Eto, u nedostatku mlađarije, studentice Danijela i Ana slikale su se s Dida Mrazon. Ili je u pitanju Did Božićnjak?
- Za one rođene do 1990. više je Dida Mraz - odgovara nam diplomatski barba iz Laponije, s kojin se svak u Đardinu može slikat. I stvorit svoju božićnu uspomenu. Eto, i ja san iskoristija prigodu. Slika se može isprintat, može se objavit na fejsu, ordinira svaki dan od 17 do 21 sat.
Hrvatski vilenjaci
- Ima li Hrvata tamo u Laponiji - pitamo ga. S obzirom da su već stigli do Irske i Norveške, da tamo pilaju šume. Pa zasad nema, ali za koju godinu, ne bih se začudio da me dok budem raznosio darove budu pratili - hrvatski vilenjaci...
Adventskim šušurom u šibenskom parkiću, koji se ove godine zbog ograničenja izazvanih gradnjom podzemne garaže na Poljani razbacao i po okolnim ulicama i trgovima staroga grada, pa čak i galerije Matija, u kojoj je uređena Adventurica za najmlađe, zadovoljni su i dva prijatelja, Ivan i Frane. Živo je, ima svita. Koncerti, glazba svaku večer, već tradicionala fritulijada, božićni Sajmić koji će ove godine od 15. do 26. prosinca biti na trgu ispred Svetog Frane. I sve to tako, iz dana, u dan, do početka Nove, 2019. godine. Tura po tura, odvozit će cila Adventura.
I to je, dokaz, veli nam Tina Biluš iz kućice Vintage bara, inače i predsjednica Udruge šibenskih turističkih vodiča, da će Šibenčani rado izać vanka ako im se ponudi pravi sadržaj. Ljudi su željni ovakvih prigoda i druženja.
Tomislav Biluš se slaže s njom.
- Ovo nije slučajno da je Adventura iz godine u godinu sve bolje. Očito je dobro organizirana, općenito je dobra reklama, dobar program, drugačiji je od ostalih, eto i po tom plastic free điru. To je odlična ideja da se zabrane te plastične čaše, ambalaža. Ljudi se toga drže, organizatori na to paze... Svaka čast! Ipak se može! - veli nam Tomislav, čiji se kuhani džin fino slaže s čipsom od jabuke.
Isto kao i klizalište s cikom djece, u dvorištu osnovne škole Fausta Vrančića, koje se već toliko udomaćilo u Šibeniku da se ne bi iznenadili da uskoro dobijemo i kakvu sportsku zvijezdu iz umjetničkog klizanja iz Krešimirova grada. Smijte se vi samo, tako su se i Austrijanci i Slovenci smijali Gipsu Kosteliću, dok je vozio Ivicu i Janicu ljeti po ledenjacima, s pancetom i kapulom u gepeku...
Još da nam je Adventura cilu godinu, di bi nam bio kraj!