Dobra Parona nikako ne more doći sebi poslin informacije kol‘ko žive ima u važiman tunjevine. Brrr! – sve će nas rastrovati ako već nisu! – obraća se svojin najdražin gostiman i skreće in pažnju da u samo tri od 15 analiziranih važa nisu pronađene nedopuštene količine otrovnoga, teškoga metala.
– E, tuna je taka vrsta ribe. Kupi na se najgore, a za nju se otimaju. Da je nema, iman osjećaj da bi Japanci masovno radili harakiri, jerbo in život više ne bi vridija ni mrve – zaključila je.
– Jesu li otu živu u važiman možda utvrdili priplaćenin robotskin mikroskopon ministra Maloga i ekipe? – pita El Tigre, u isto vrime namigujući svomen kompanjonu.
– A šta ja znaden sa čimen se oto analizira? Ova tužna informacija čini mi zadovoljstvo jerbo se potvrdilo da san u pravu zato šta vaik propagiran prasetinu. Ji‘ prasetine, i neće ruzina na te! Jel tako! – zacičala je veselo i bubnila prid nji‘ po caklenomen šanku sa pijatićon mrlišljavoga suvoga mesa, tek izvađenog iz vrile lončine.
– E, prasetina inače puca od zdravja koje jon daju pesticidi iz krmiva i antibiotici... – otpovrnija je El Tigre nabadajući štikadenton komadić lipoga uva, pa odma za njin i teke drćave njuškice. A Bili Smo Uskoro od lakomosti nije moga pričekati da se on posluži, pa je u brzini falija i uboja ga štikadenton u ruku.
– Ma kaki pesticidi, koji bakrači!? Vidin po vamin kako van se ne sviđa, izist‘ ćete jedan drugoga! – nasmijala se, a onda ozbiljno pripritila El Tigreu da jon ne vriđa meso nad mesiman, jerbo će ga bog kazniti tako da ga doživotno osudi na tunjevinu iz važa ka jedinu spizu.
– E, ne bi znala živa na koga se namirila! – mumajući je na to reka B.S. Uskoro dok se ovi pravija da ne čuje. Nakon šta je uredno sažvaka zalogaje i otra justa, konačno je prozborija:
– Zanimljivo da nan je delikatesna ‘rana ka šta je tuna puna žive i nikomen ništa, a zabranjeno nan je koristiti živine termometre. Ne moreš ih više ni u Bosni naći, niti likari više imaju one živine tlakomjere po ordinacijaman. Sve u zaštitu našega zdravja, ne moš od smija!
– Naravski – nastavija se na njega B.S. Uskoro. – Likari više ništa ne miru sa živon, ali je zato u igri živa lova! Ne klevećen, niti san izmislija, nego sve o tomen bruji ovih dana. Pa i kada otvoriš važ tunjevine, iž njega iskoči informacija o ministru Malomen i zločinačkomen udruživanju na štetu proračunskih šoldi, nikakva živa!
– Molin lipo, likar i ministar Mali nije optužen za primanje mita, nego za trgovanje utjecajon! Tako je objasnija Turudić i ja mu virujen! – nakostrušila se Dobra Parona kada je oćutila da na tapet dolazi nježin omiljeni doktor, u kojega se, u skladu sa vrimenon, na daljinu zajubila u epidemiji korone. Super Vili! – trepćala bi okicaman kada bi ga se spomenilo.
– Da, da, nije g..no nego se pas išporka. Ol‘ trgovina utjecajon nije isto šta i primanje mita? – pita se El Tigre.
– Ako je ministar Mali, to bi moglo značiti da su mu ruke tolko malešne da u nji‘ ne more stati kuverta sa miton. Ali, zato je Mali ima veliki utjecaj... – filozofira B.S. Uskoro.
– Puštite vi oto, uzdrmana je vira u sustav, a nema više Đure ispo‘ Velebita da nas alternativno liči metodaman vrača i stare vire. Pričala mi je baba da Đuro ništa ne bi naplaćiva, nego bi mu zauzvrat da šta si moga, a ako nisi ima šta, ajde sa blagoslovon! – zabrinuta je Dobra Parona. Vidi i ona da nježin omiljeni likar odjedanput nije Super Vili, nego je priko noći posta Mali.
– E, nije Đuri triba robotski mikroskop, bože učuvaj da je poseza za otin đavlijin napravaman! Sve bi on skenira i bez skupih uređaja, pokoj mu duši! – pridružija se evociranju Đurinih moći i B.S. Uskoro.
Uto ih je El Tigre sitija kako su se svojedobno – još prija 15-ak godina, dici dilile titule gradonačelnika i župana. Pa si ima dičje gradonačelnike i župane, sve samu niku starmalu dicu koje su ovi pravi gladili po glavi na otin komičnin ustoličenjiman dičjih funkcija.
– Oću reći – nastavija je – ja bi našin političariman prepustija ote dičije funkcije na svin razinaman i sa dičijin ovlastiman, dakako. Šta bi značilo da su jedini šoldi s kojiman smidu raspolagati oni od dičinje pretplate na školske časopise u razredu. Pa neka se igraju sa sitnon lovon! – zaključija je El Tigre.
Dobra Parona iz šuca je na otu ideju odmanila rukon:
– Ništa od otoga, znaden ja nas! Malešni šoldi od pretplate za dičje časopise priko noći bi se jopeta pritvorili u puste mijune minusa. Šta zaigrani odrasli ljudi na dičinjin funkcijaman znadu šta je euro? Isto ka i dica – jedan euro i mijun njiman je isto!