- Blaženi ćaća Sanader! – skršila je ruke Dobra Parona, brzo se prikrstila i pogledala u nebesa. Na to su nježini najdraži gosti protrnili od glave do pete i stali se osvrćati okolo sebe, da čigove zle i nepoželjne uši nisu čule nježin vapaj nepodobnoj osobi. Šta se tute more, osta in refleks iz Titinih vrimena verbalnoga delikta, pari da nisu prošlost.
A reka bi čovik da nisu iščezla, poslin ovih zadarskih hapšenja zbog omalovažavajućih i uvridljivih nasrtaja na premjera Plenkovića, barenko tako zbori policija.
- E, zato i govorin blaženi Sander, pa neka me čuje cili svit! – podbočila se i objašnjava El Tigreu i Bili Smo Uskoro kako misli na oni nemili događaj otprije deset i više godina, kada je Sanader za vrime boravka u Šibeniku doživija nemili nasrtaj i to iz zraka, kada ga je posra golub.
Pernata avijacija
- I tako, lipo ga je zalitalo i niko zato nije pravija šempje! Zamislite da je daniman prije policija na razne načine sapinjala trapule po gradu ne bi li uvatila do jednoga goluba, a sve zato da pernata avijacija kojin slučajon ne bi zasula premjera. Još ako su zobali štokoda probavljivije… - sve pribire i glasno izgovara misli Dobra Parona. To je bila demokracija, a ovo ne znan šta je!
Dobro je reka oni Zadranin, šta će mi država, ako ne mogu reći šta mislin! – zaključila je ljutito tiradu.
- O, ne! - uskobečija se El Tigre. To šta je Sanadera posralo, krivi su oni njegovi bodigardi, sa onin ricastin žicaman šta in viru iz ušiju. Jerbo, tribali su se itniti prsimice prid smrdljivi projektil, vlastitin tiliman primiti šuc.
A ono ništa, čuč, moga je tako biti i snajperski metak! Da nije bilo Jadranke Kosor, u ono vrime u razvojnoj fazi „kudan moj Ivo, tudan i ja“, koja je odma sanirala štetu brzinon munje vadeći papirnati šudarić, Sanader bi moguće i iskrvarija na šibenskomen pločniku. Naravski, figurativno rečeno, završija je El Tigre.
Na to se konačno iz kantuna javija Bili Smo Uskoro.
- Nije ti ovo Amerika, za Gospu! Ne triba se ode u nas bodigard itati prid metke, jerbo naše političare napadaju jedino grudaman u stvarnosti – ka šta je Plenki doživija u Petrinji – i trulin jajiman u mašti. Problem je jedino kada se maštarije javno objavu, pa pisac završi u pržunu ka oni Zadranin. To su najopasniji projektili koji mogu ruvinjati naše čelnike i tjelohranitelji nisu veslo cicali da se još za taku zvizdariju itaju na tvrdo ne bi li spasili štićenoga.
Zokijeve traume
- A zvižđanje ste zaboravili!? – nakrivila je glavicu Dobra Parona i zaključila da je u vrime Milanovića na dužnosti premjera bilo još gore, jerbo je prekršajno kažnjen oni Kninjanin šta mu je zvižđa na jednomen skupu u Zvonimirovon gradu. Otada Zoki ima razne traume, sicite me ode ako nije, rekla je čineći mot rukon priko vrata.
- Ima ode jedan problem, progovorija je El Tigre. Sanader je ima Kosorovicu, a koga ima Plenki? Uršulu Van der Lajen? – postavija je krunsko pitanje od otomen ko bi mu prvi priskočija vidati ranu od truloga jaja.
- O, ne pobrkali ste uloge, rekla je ona. Plenki bi Uršuli kupija postole u Bate koje jon se sviđaju, isto ka šta je naš Ante Kulušić, šef HDZ-a učinija Jaci Kosor kada je već postala premjerica, u razvojnoj fazi: "Zbogon ti moj Ivo!" To van je, i šefovi imaju šefa…