Eto, ja nikako na zelenu granu, duboko je uzdahnila Dobra Parona čitajući friške novine. Narednoga trena njene najdraže mušterije saznale su šta jon je taklo dušu.
- Evo, uprav’ čitan kako sve poskupljuje, a plaće nan samo iđu doli, govori in. U mojen sektoru, “priprema i posluživanja hrane i pića”, šta bi rekli kolka je prosječna plaća? – pogledala je ka na kvizu u njiove nezainteresirane face.
- Kolka van je paga!? – zapiljija se u nju El Tigre. Pa onolka kolku oćete, ovisi od otomen kolko ste računa izdali, naročito poslin vakoga lita. Nakon kojega su svi ostali incukani, jerbo niko ništa nije očekiva, a najmanje da će nagrniti tolko turista, naročito poslin duge i teške.
- Aha, oćete reći da san umrla!? – zajapurila se Dobra Parona, ne svaćajući jezičnu figuru svoga pridragoga gosta. Tako vi meni, a u momen sektoru prosječna plaća je samo 4746 kuna!? – podbočila se i krvoločno gleda u njega.
Teške riči
- Ma o čemu vi!? – uzmuca se El Tigre u nelagodi, jerbo jon se ne da objasniti. Dobra Parona ništa ne sluša, nego samo mitraljira teškin ričiman, dok njemu nije zapišta ventil:
- A šta vi oćete? Prije tri godine vaša je glavna namirnica, ova praščevina – pokaza je rukon na bokune izložene u veltrini – tribala pojeftiniti, jerbo van je država PDV skinila na 13 posto u nabavi. Niste kalali, naravski, nego ste razliku sebi turnili u žep! – izvuka je krunski argument da ona traži kruva svr' pogače u otomen svomen sektoru nad kojin plače sirotinju.
- Je, pogledala ga je priteći ispo oka, tada su i pelene postale nikad jeftinije zbog sniženoga pe-de-vea, pa ih, kolko vidin, sve do danas ne stavljate prije nego šta progovorite! – odbrusila mu je tolko oštro da je pomislija da mu je sablja krivošija fijuknila iznad glave. Za svaki slučaj, uvuka ju je među ramena i osta neko vrime tako stisnut, ka kornjača.
Da stvar ne bi priko mire zagorila, Bili Smo Uskoro reka je pomirljivo da ni jednomen sektoru u našoj zemlji nije tolko lako kako se čini. Eto, prekršajnin suciman iz Šibenika i Knina sudi se u Splitu, a sve zato šta su izricali manje kazne nediscipliniranin vozačiman. U nekoj drugoj zemlji dobili bi visoke nagrade svojih zajednica za humanost, al' ne! – razočaran je Bili Smo Uskoro. Ode u nas pribija ih se na stup srama!
Odlična reklama
- U pravu ste! - zaboravila je Dobra Parona na one varnice šta su malopije vrcale između nje i El Tigrea. Rekla je da bi ona dala nagradu, a ne robiju onoj dvojici naoružanih razbojnika šta su iz apoteke kod Kronjinoga magazina ukrali 68 bočica ljekova.
- A zašto njiman? – obisija je justa El Tigre i zabuljija se u nju.
- Pa zato šta je oto odlična reklama i priznanje modernoj medicini i farmaciji. U atmosferi antivakserstva i teorija urota bilih kuta protiv čovičanstva lipo je viditi i čuti za nekoga ko ima tolko vire u farmakologiju da bi se i za pištolj mašija ne bi li se dočepa bočica s ljekoviman, objasnila je.
- Ol' sektoru triba još reklame!? - javija se iz kantuna B.S. Uskoro i čita in iz novina: „Najveće prosječne plaće: proizvodnja farmaceutskih proizvoda i pripravaka – 10.379 kuna…“