‘Pun san ka brod i mogu šta oću. Plakat ću, potplatit ću, uvatit ću vezu... samo da bude po mome. Svi su protiv reda‘

Kad parkiram auto tamo di ga ne bi smija parkirat, normalno da ne želin da se po mome takujinu prilama neki propis koji bi mi izbija eure. Kad postavin trafiku bez dozvole na javnu površinu, naravno da ne bi tija da mi je neko ukloni.

Kad stavin štekat nasrid kale u Dioklecijanovoj palači, suncobranima zatvorin pogled na renesansu fasadu neke palače, potaracan kvadrate stolicama i postavin ogradu, jasno je da ne želin čut za nekakvu kaznu.

Kad ubacin hrpu mladih turista u stan na sedmome katu nebodera na Splitu 3 koji ne daju susidima mira ni danju ni noću, branit ću njihovo pravo da mi plate noćenja, ako triba i životon. U sva četiri slučaja ne želin da me neko dira. Kako bi postiga svoj mir u kršenju zakona i propisa, okrenit ću nebo i zemlju da bude po mome.