Splićani su osiromašili priko noći, ma se bogate priko dana: zaokružilo se sunce ka cijene, udaraju zrake ka poskupljenja, skidamo se s kuna ka i sa zimske robe

Zaokružuju se cijene, ali zaokružilo se i sunce nad Splitom. 

Udaraju euri, ali udaraju i zrake.

Skidamo se s kuna, ali skidamo se i sa zimske robe.

I uvik vraćamo na onu staru, nagriženu solju i tučenu vitron: Ma ko to more platit?

Piciginaši lupaju balun, ka šta trgovci lupaju naše takujine.

Mame trče za dicon, ka šta inspektori trče po supermarketima.

Pjesak se žari, ka šta se žare portali od vijesti o poskupljenju.

I uvik vraćamo na onu staru, nagriženu glupošću i tučenu populizmom: Ma ko to more platit?

Osiromašili smo priko noći, ali se zato bogatimo priko dana.

Nije skupo šta puno košta, nego je skupo ono šta nema cijenu.

Nije jeftino šta malo dođe, nego je jeftino ono šta samo novac kupuje.

I uvik vraćamo na onu staru, nagriženu privatizacijon i tučenu koru...