Puče moj! Evo gledan vas odozgar 1711 godin pa se mislin kako bi s vrimena na vrime bilo dobro poslat i koju poruku da se znate ravnat. Nisu mi još uveli Facebook, ne volin koristit mail, niman takujin ni penšjun (a toliko vikov se bavin najtežin poslon na svitu, vas dovodin u red), pa san odlučija ovako van se oglasit.
Nije moj Split rože fjori, nisu ni drugi, ma ča san i koliko za vas učinija mogli ste se donapokon dozvat pameti. Kad se samo sitin prvih trista godin koje san proveja u Saloni, ajme koji je to gušt bija. Koji lipi grad, koja priroda, okolo masline, vinogradi i brnistra, blizu rika i more.
Brzo me prošla nostalgija za mojoj rodnon Sirijon. E, znate li vi uopće da san ja Sirijac?! Nisan čuja da ste uputili koju rič suosjećanja za moj narod koji pati u ratu... A kad...
