Sastanu se tako živi s mrtvima. U onome mističnome procipu između svitova: kad se smrkne, kad još zemaljskin šamatorjen šetaju osvidočeni sveci i oni koje ćemo tek ko svete pripoznat, a već sutradan će istin grobljanskin stazama za njima proć svi naši koje smo tužni ispraćali kroz vikove. U "Mrtvoj noći", između Sisvetih i Dušnog dana.
Sastanu se, rekosmo, pa predikaju, upitaju se je li kako ove godine grožđe medilo, jel se mlado vino otočilo i rakija ispekla. Ganga li se za Veliku Gospu i peče li se za Svetoga Stipana, kraj donje crkve. Je li dolazijo iko naš iz Nove Zelande i Australije, je li po ikome došlo pismo odota.
Pa se ni dandanas načudit ne mogu kud je Brdon prošla autocesta, ko je ikad moga mislit da će je iko živ kroz Ljut probijat. Još se čude i da dom...