Ja sam Mate Braović. Nemam struje, nemam vode i nemam žene. Nemam ništa osim jedne želje: Ne želim više živjeti u mraku

Ja sam bio na onomu kamenu šta se odvajao, šta bi mi rekli, ka brok... petnaest godina sam u 'Jadrankamena' pikamerom bušija te odlomljene gromade... I onda više nisam moga, bilo mi je teško petnaest godina tuć po stini, pa sam tražija lakše radno misto. Kako mi ga nisu mogli naći, uputilo me na penziju. Kada sam iša ća iz firme, tražio sam otpremninu, ali rekli su da mi je nemaju za dati u lovi, nego u materijalu. Ja govorim: More. I tako sam negdi devdeset i prve, ili devedeset i treće, kada je to bilo..., izgradija ovu kuću na zemlji od ćaće i matere mi i odvojia se od njih - govori nam Mate Braović, za praznim stolom u onome što domom zove.

Nedovršen je to prizemni objekt od pedesetak metara četvornih, ozidan u betonskim blokovima, bez fasade, krovišta, podova, pl...