Svi su se uvatili bidnih kupravendi na Pazaru. Da su skupe. Duplo, i tri puta skuplje nego u trgovačkin centrima. Zamira in se da tikvice, karote i paprike drže na tri eura, a u butigama su jušto duplo jeftinije. Kukumari su isto tri, a u dućanu jedan euro. Praske su na Pazaru i četiri eura, a u prodavaonici vas dođu 1,20 eura. Dinje su na banku euro i po, a u butigi 40 centi. I tako redon, brojiš dok ti pamet ne stane.
Prodavači s Pazara govoru da je njihovo zdravije, a zdravlje košta, dok bisni kupci odgovaraju da niko ne zna čime polivaju. Kupravende plaču da trošu na vodu, gnoj, transport i ruke, a ovi odvraćaju da je onda jeftinije Španjolcima i Talijanima sve to zalit, ognojit, okopat i transportirat iljadu, dvi kilometri i evo voće i povrće in je tri puta jeftinije nego na splitskome Pazaru.
Ako spomenu muku i rad, onda će ih u facu tresnit da kupuju na Terminalu i po trgovačkin centrima, nalipu tri puta višu cijenu i prodaju pod domaće. Uvik je tako bilo, ali otkad smo upali u tešku krizu i inflaciju, tamo je zavladalo ratno stanje. Priko nišana se gledaju kupci i prodavači. Pazar se pritvorija u minsko polje. Samo mine nisu po bancima nego odaju okolo. Naši samo njuškaju i grintaju, a stranci slikaju. Dva furešta kupe jednu smokvu!
Triba uranit
Nije sve ovako. I zdravije mora više koštat. Iskusni kupci znaju da domaće leži na "donjemu" Pazaru. Ali žene tamo dođu u zoru, a u devet uri već su na busu ili ferati. U ta doba teško se gradskin gujcan dignit iz posteje. Pa ostane samo najskuplje, a onda te mori sumnja je li švercano, polivano ili je iz butige na veliko kupljeno.
Zato provišta na Pazaru nije za svakoga, isto ka i na Peškariji. Moraš ponit zmiju u takujinu i naoštrit oko sokolovo da bi zna dobro proć. I zdravo i jeftino. Velika je kriza na Pazaru. I da oće, kupravende ne mogu prodavat jeftinije. A građani i da oće kupit, nemaju toliko pinez.
Ne samo na glavni Pazar, nije lako ni po kvartovskima, nikidan je na Plokite bila jedna šta in je ka "baždarila vage". Predstavila se ka inšpektorica. Još se ne zna šta je. Pa in razbijala vage stinama. A prodavači su morali kupit dvi vrsti vaga. Jednu digitalnu za mušterije i drugu, onu lipu starinsku, od "Parkova i nasada". A ta starinska krede! Jedna poma na njoj je teška 10 deki a na digitalnoj 13 deki! Razlika je u tri deka i 10 centi samo za jednu pomu! Šta je ovo došlo...
