Usred pariškog potopa našli su se i novinari. Svaki od kolega, dakako, s ‘tonom’ opreme na leđima. Laptopi, fotoaparati, pusti objektivi… Kiša pada i ne popušta, a zaklona nema ni za novinare.
Svi smo prisiljeni raditi pod vedrim nebom. A to znači da se laptopi i tipkovnice ne mogu osloboditi. I što sad!?
Proradila je dobra, stara hrvatska, balkanska snalažljivost. U moru štandova i kućica koje nude okrjepu, jelo i piće našla se i jedna prazna. Uočili su to kolege i odmah je prisvojili. I tako je prije otvaranja hrvatske kuće u Parizu otvorena ‘hrvatska kućica’!
Izveli su naši novinari improvizirani medijski centar, pronašli zaklon od kiše i veselo kuckanje moglo je početi. Gostoljubivi kakvi jesmo, rado smo je kasnije dijelili s Poljacima, Kinezima, Japancima, ma tko god je htio mogao se sakriti kod kiše u samoprozvanoj hrvatskoj kućici.