StoryEditorOCM
HrvatskaPotres koji traje

Pred njima je još jedna zima u kontejnerima, a gotovo svi su ih zaboravili: Sad ćete vidjeti što je prava tuga i što su apsurdi. Pa jesu li oni pri sebi?!

Piše Silvana Uzinić
16. listopada 2021. - 17:53
Bolesna Marija Bakić spava u kontejneru dok novoizgradjena drvena kucu zjapi prazna jer nije spojena strujaDuje Klaric/Cropix

Ja sam gladan, za kruh nemam, ma nemam ni četrdeset kuna da se ošišam, ajd one britvice su nam dali, bar se obrijem. Da nije Milice koja mi donosi svaki dan nešto da pregrizem, ja bi umro. Do ovog ponedjeljka su donosili hranu, a sad više nema ništa... - očajan je Rajko Vujaklija iz kontejnerskog naselja u Glini nakon odluke da se ukinu topli obroci za one koji imaju štednjak, bez obzira na to imaju li od čega uopće ikakvu hranu pribaviti.

- Nema više, dobro vam on kaže, sad nam donose novine. Pa ne možemo mi jesti novine – dobacuje susjed Branislav Madžarac.

Oslonjen o štap, Rajko, čija biološka dob sigurno ne prati kronološku jer za 63-godišnjaka je isuviše oronuo i nemoćan, gleda u nas kao da mu možda nekako možemo pomoći, a mi praznih ruku. Ma ni novine...

Želite li dopuniti temu ili prijaviti pogrešku u tekstu?
16. studeni 2024 02:00