Torcidini crvi: nema tog političara koji može rasplamsati nacionalnu netrpeljivost poput navijača

Jučer je bio 17. rujna. U životu jednih novina bio je to ni po čemu poseban dan. Listalo se stranice po kućama i kafićima, vremenska prognoza se jedva nazirala zatrpana duhanom za motanje. Te su novine bespogovorno upijale mokri obruč s dna čaše, papir je udisao isparavanja kave, presavijalo ih se, pokazivalo onome do sebe što je sad onaj komunjara/ustaša napisao, saznavalo se tko ih sutra neće čitati, upiralo se kemijskom po križaljci, mrčilo se tipfelere, crtalo se brkove Dubravki Šuici.

Užurbane konobarice izvukle bi stranicu iz sredine pa njome prošle prozore da se zacakle.

Pred kraj dana, ostatke sažvakanih novina uzimalo se pod ruku i krišom iznosilo sa štekata da bi se još jednom prelistalo, kako bi se s njima u miru posvađalo, da bi se za kraj dana pod svijetlom s...