Imamo državu! A mi smo mislili da smo gospodari...

U LIPOJ NAŠOJ stvarno ni dosadno živiti. I ne znan zašto svi bižu vanka. Tamo se po cile dane radi. Ne moš ni plaću potrošiti jer uvik radiš. A kod nas kad ne radiš najbolje živiš. Sidiš lipo u kafiću, piješ kafu i što već i uživaš.

Je da smo prošli svoj križ, ali IMAMO DRŽAVU. Tako su nan rekli. Izborili smo se za nju. Teško i krvavo. Svi smo bili sritni kad je rat završija. Plakali od sriće. I strpljivo čekali nike bolje dane. I bolji život. Ali kako je to život, a ne bajka, došla je kriza. SVICKA... Cili svit je bija u krizi. A HRVACKA U BANANI. Godinan. Muči se narod priživiti.

Prošlo je i to vrime. Fala Bogu. E, onda su naši gospodari svatili da smo mali. I jadni...Da ne moremo priživiti sami. Pa su nan misecin pričali kako to rišiti. Jer Hrvacka je lipa i šesna. Ali ne more biti sama. Ka i sve ženske. Triba je udati. BOGATO... I udali su je. Prije pet godina. A mi BLAGOSLOVILI.

Odonda je sve drugačije. I lakše. Ne moramo više o ničen misliti. Oni nan pišu zakone. MI SAMO PRIPIŠEMO.Određivaju nan što smimo. I što ne smimo. Za sve ki moramo pitati. Jer oni sve znaju. Šalju nan savite i savitnike. Neznan što bi da ni njik. Crtaju nan granice. Jer mi ne znamo dokle je naše. POGOTOVO NA MORU. Uču nas bacati smeće. Prije smo imali jednu kantu za sve. Sada ćemo imati bar 5. Ne daju više muževin tući žene. Ni dicu se više ne smi tuči. I nema više u penziju dok ne ostariš. Imaju pravo. Kako neko more u penziju, a ni star? Niko mu neće virovati da je penzioner.

A najbolje od svega su ŠOLDI. Svako malo nan šalju šolde. Za graditi mostove. Popraviti putove. Uređivaju cile gradove. I seljacin pomažu. Pravu njin štale. Kupuju traktore. Dilu šakon i kapon.

DOK KI SLUŠAMO. Jer kad oni nešto odredu, mi to moramo privatiti. Jer smo POTPISALI. Da su nan oni GOSPODARI. A mi mislili da smo mi GOSPODARI. I da IMAMO DRŽAVU.