Bruno Šimleša: ‘Roditelji rijetko razgovaraju s djecom. Sada ih moramo slušati. I čuti. Kako bi oni čuli nas!‘

Tragedije koje se događaju ovih dana u Srbiji potresle su sve, nitko ne može ostati ravnodušan na ovakve masakre. Bruno Šimleša, hrvatski pisac, kolumnist, predavač, televizijski voditelj i diplomirani sociolog, na svome Facebook profilu objavio je post o tome kako bi roditelji češće trebali razgovarati sa svojom djecom. Između ostalog smatra da djecu više treba slušati i čuti, kako bi oni čuli nas. 

‘Budimo realni, roditelji rijetko razgovaraju s djecom.

Često im govore, ali rijetko razgovaraju!

U toj se distinkciji otkriva ponor nerazumijevanja. 

Mi im najčešće govorimo što trebaju napraviti, što očekujemo od njih, što oni moraju... Govorimo im. Stalno. Od škole do kuće.

Rijetko razgovaramo. Istinski razgovaramo...

Mislimo da govoriti znači razgovarati. Ali to jednostavno nije to. 

Valjda sam 100 puta pisao o tome. U knjigama, na Fejsu, u intervjuima... I ne odnosi se to samo na djecu. Tako "razgovaramo" i s prijateljima, kolegama... Ali to nije RAZ-GOVOR. To je GOVOR!

Takvim pristupom svi ionako teški izazovi odgoja postaju nemoguće teški. Jer se onda čudimo kako nas djeca ne čuju.

Ali oni ne čuju vas jer vi ne čujete njih. Vi im govorite, umjesto da razgovarate s njima. Imate šanse da vas čuju samo ako oni imaju dojam da vi čujete njih. I tada treba naći idealan način da dođete do njih, ali bar imate šanse.

I fućka mi se sada za onaj brđanski kontraargument "Pa nisu ni moji drugačije postupali s nama pa smo dobro dobro ispali".

Prvo, imate prostora za napredak ako ne znate razgovarati i čuti drugu stranu.

A drugo, drugačija su vremena. Autoritet danas manje vrijede, pažnja im je spaljena, od ikakvog se razmišljanja brane ulazeći od jedne do druge distrakcije, od jednog do drugog ekrana... Drugačije je. Nebitno je kakav ste odnos imali s dedom ili tatom ili mamom... Prošlo svršeno vrijeme... Moramo se prilagoditi.

Sada ih moramo slušati. I čuti. 

Kako bi oni čuli nas! 

I ne brinite se, neće tako postati mimoze. 

Samo neće postati otoci.‘ napisao je Šimleša.