Otkad smo se Kisko i ja upoznali, a ima tome desetak godina, postali smo nerazdvojni i naša veza se iz dana u dan produbljivala.
Nee, nisam pravila zimnicu, ustvari me u njegove vrline uputio jedan meštar kad me vidio koliko se mučim s čišćenjem ostataka od piture na pločicama.
- Čekaj, ženo, umest ćeš se tako – zaustavi me tada čovjek onako ludu s ribaćom četkom i krpom, više se ni ne sjećam čime sam udarala po bijelim flekama na smeđim pločicama.
- Imaš li kvasine, ali one alkoholne?
I tako, trknem do dućana i to je bilo to. Podučio me taj keramičar da je razvodnim, jedan u tri, a onda malo metalnom špatulom, malo otopinom na krpu i - išlo je učas.
Ispričam to jednoj prijateljici, a ona se začudi što ja otkrivam svjetove u ovim godinama, te mi predstavi Kiska ka...