‘Još čuvam Nodilov maturalni bedž, pisamca koja su i danas za plakat od smija. I razrednu himnu. Sićate li se svoje?‘

Kaže mi nedavno prijatelj Ike: "Sićaš li se, Mia, kad smo bili na drugu večer tvoje maturalne u Milde Sorte?"

- Da, sićan li se! Ko bi zaboravija svoju maturalnu...

Tribalo je osigurat desetak dodatnih ulaznica za ekipu, ako si tija da i oni budu dio te večeri. Ne radi toga šta si jih triba kupit, nego je svak od nas maturanata moga uzet samo određeni broj, pa si mora pitat nekog od školskih kolega, žicat onog ko neće nikog vodit da ti ustupi svoj dio ulaznica za kupnju.

I tako je bila i cila ekipa Solinjana tu večer u "Milde Sorte", u nekadašnjen hotelu "Split", put Trstenika, diskač koji je meni i mojin prijateljima, uz "Yacht" i "Shakespeare", ilitiga "Jaht" i "Šekspir", tih godina bija u điru za matineje.

Na maturalnu su me asocirale i sve ove lipe vešte šta već svitluca...