Nekad davno često bi se reklo da trizan čovik ne more hodat tako ravno kako dobar timunjer more vozit barku. To san naučija još ka školarac...
Pinko Tomažić bija je brod od dobrih 20 metri za turističke vožnje, sa jednin motoron, ali poprilično brz. Kapetan mu je bija neki Talijan, rečeno ka jerbo se zva Babich, ali je parla talijanski. Time je tija pokazat da je pravi Piranež, a ne neki uljez.
Uvik je iša unaokolo u biloj monturi i sa kapetanskom kapom. Inšoma, nosija se ka da je neki admiral. Onda je neka turistkinja, Njemica ili nešto takvo, posli izleta predugo ostala na brodu...
Za nekoliko se miseci vratila u Portorož potražit tog Babicha da ga pita oće li je ženit, oli samo plaćat za dite kada ga rodi. I tako je veliki kapetan Babich zauvik isparija iz Pirana, a ...