iz prve rukeSplitskom caru presudio jig od 60 grama: ‘Borba je potrajala, a onda je ljepotan završio u špurtilu‘

Iz Splita nam se javio Mario Žuljević, ribolovac koji je uspio ostvariti svoj ribolovni san koji se zapravo nimalo ne razlikuje od većine ribolovnih snova.

Mario je namjeravao praznične dane provesti u ribolovu i taj ribolov, naravno okruniti pravim ulovom.

Njegovi su apetiti bili veliki ali su u potpunosti ostvareni, a što se zapravo, moramo priznati, i ne događa baš svakome i to ne baš svakog dana.

Evo što nam je Mario ispričao o tom svom ribolovnom uspjehu:

- Uskrs pred vratima i četiri  slobodna dana! Napokon!!!

Planiranja su bila ogromna. U ta četiri slobodna dana, osim samog dana Uskrsa, odlučujem tri dana provesti u ribolovu i to u tri različita grada.

Prvo Split, pa onda Makarska, a treći dan Rogoznica – priča nam Mario.  

- Malo sam razmišljao o tehnikama i dvoumio se oko nekoliko pristupa.

Na kraju sam se odlučio za ribolov shore jigging tehnikom jer je u najavi bilo jako jugo koje mi se inače se za shore jigging pokazalo idealnim i uvijek s dobrim rezultatima. 

I tako, u 5:00 sati ujutro brzo ispijanje kave, uzimanje već posložene opreme pa pravac na stijene na domaćem terenu.

A pribor savršeno posložen.

Štap je XZoga Black Mamba BMS 90mhf215-60 grama, rola Daiwa BG MQ 6000 D na kojoj je upredenica JFK super Jigman Braid x8 PE 1.5.

Predvez je FC Berkley Trilene od 0,40 milimetara sa osnovom spojen FG čvorom, kopča Alen As-tech Desancic ručni rad testirana na +100 kilograma nosivosti a na kraju varalice, jedna bolja od druge, a sve teške.

Sat i po mlataranja teškim jigovima od 80 do 100 grama udara već i u ruke i u leđa.

Pun energije i želja koje probijaju sve plafone, zabacujem zabačaj za zabačajem, taktiziram i provlačim po svim slojevima, ali do 7:00 sati mrtvo more i apsolutno ništa - nastavlja Mario svoju priču.

- I tako oko 7 napokon se dogodi i udarac.

Jedan sretni ili nesretni pauk mi daje nade za nastavit dalje.

Stavljam manju varalicu, Savage Needle Jig 60 grama od 17 centimetara i nastavljam mlatarat.

Mlatara i jugo pa nekako zajednički uspijevamo nažalost samo u tome da sam ja sve umorniji i iscrpljeniji.

A onda opet pauk, pa jedan lijepi šarun, pa opet pauk...

I taman kad sam pomislio da mi je dosta mi za danas ovde, i pauka i svega, i da treba mijenjati poziciju, osjetim na dubini od nekih 15 do 20 metara, malo neodređen, onako, tup udarac.

Naravno, instinktivno udaram kontru i riba je gore.

Napokon nešto malo bolje od pauka.

Prvih par metara povlačim s osmjehom dok riba nije počela zadivat u dubinu i u kamenja.

A panike, trenutne...

Tek sam tada shvatio da se radi o velikoj ribi.

Onaj mi osmjeh pada s lica i pretvara se u ogroman adrenalinski grč. 

Molim Boga samo da mi ne precvika upredenicu o kamenje jer se na štapu jasno moglo osjetiti kako se riba zabija u rupe i kamenja pokušavajući se osloboditi udica.

Punih kvarat ure je borba trajala.

Petnaest minuta neizvjesnosti i natezanja da bi na kraju ovaj ljepotan završio u špurtilu, on na suhom, a ja kompletno mokar do kukova. 

Normalno, onaj osmjeh s početka se vratio jer mojoj sreći nije bilo kraja.

Vaga je pokazala 5,852 kilograma što je više nego dovoljno za smijanje i od dva dana.

Tako sam uspio ostvariti prvi, splitski dio plana, a o ova iduća dva dana...

E, to ćemo ispričati nekom drugom prilikom – s osmjehom na licu nam je ispričao Mario Žuljević.