Evo, štioci moji, kako život čini štorije, ma ne more to niko zamislit, njanci ni u snu. Kako se u naše malo misto zna sve, ka iz one Rokove pisme – ko, koga, di, kako i tako daje, tako se i u naše malo misto znaju sve dežgracije i sve zajebancije.
Dunkve, da ne dujin i da ne bi ispa dosadan, moran van spjegat kako je moj prijatej Šime Rosin, a o njemu san van već pripovida, skoro izgubi glavu na pragu o vlastite kuće. Ti moj prijatej je bi cili život sportaš, igra je vaterpolo i pliva.
Zna je diko plivat i pridvečer, pa kad bi u portu stiga do gostione “Naše malo misto”, nako u moru bi drmnija gemišt oli dva i vrati se plivajući do hotela “Marko Polo” jerbo stoji povrj njega.
Zašto san van učini ovi uvod? Zato jerbo je to jako važno za ovi događaj. Tako se moj pr...
Za sudjelovanje u komentarima je potrebna prijava, odnosno registracija ako još nemaš korisnički profil....