Jesen je već lagano bacila očadu i na Peškariju u Marmontovu. Ima lipih bokuna, ma sve nešto ležu i ne miču se. Nikako da dođe neki čovik iz restorana i pokupi ih. A još prošlu šetemanu nije bilo tako.
Tako dvi lipe zubonje odmaraju na kamenon banku, a svit ih samo gleda. Nikome njanci ne pada napamet pitat pošto su, da in se ne zavrti u glavi. Zima će doć prije nego kažeš keks, a ljudima se, ima bit, bitnije grijat nego ist obor.
Za one koji oće moć plaćat struju idućih par miseci, na meniju će bit samo plava riba. A onda će, u kasno pramaliće, opet stić turisti i iz njihovih takujina zavonjat ona slatka friškina svježeg kapitala.
Onda ćemo opet svi ist zubace.
