Dobra Parona cila se raznježila kada jon je susida, kvartovska frizerka, najavila da će poslin Nove godine na skijanje u Zakopane. Išla je i ona jedne godine, davno je to bilo, u poznato poljsko skijalište. Ne samo šta je onda bila mlada, nego su i obični Rvati, barenko u zemjama Istočnoga lagera, mogli glumiti grofove i pijane miljunaše, uzdiše čeznutljivo.
- Naravski da se moglo bajlati po svitu kada ste račune izdavali na škartocu i to sa nevidljivon tinton! Ako ste ih uopće i pisali, atroke fiskalizacija, odrebatija jon je El Tigre, ka da je jedva dočeka. Šta se njega tiče, ima on svoje Raskopane i nigdi dalje mu ne triba ići provesti zimu. Snig ionako ne voli, niti na slici, pogleda je u svoga kompanjona koji je samo mumlja gucajući fritule sa pijatića na šanku.
Atlantida i Poljana
- A te Raskopane, di su? U Českoj? - prebire Dobra Parona po možđanima, sve se čudeći kako dotad uopće nije čula da postoji tako misto.
- Ma ke u Českoj, progovorija je Bili Smo Uskoro. Raskopane su oko nas, u njiovon smo središtu, obznanija je svečano šireći ruke, ka da je otkrija Atlantidu dok je do njih dopiralo ritmičko udaranje teških čekića na bageriman koji ruju Pojanu.
- Aaa, kako se nisan sitila! - plesnila se dlanon po čelu. I onda ih je ugodno iznenadila priznajući da je graska uprava, kada je već njiman, obrtniciman u Raskopanaman odobrila financijske olakšice, mogla i njiovin mušterijaman odrediti makar simboličnu cipelarinu, jerbo do svojih odredišta iđu okolo kole, a i još će niko vrime.
- Evo, ja bi pribolija i otu željenu cipelarinu kada bi šta prije postali Izbužane. Mislin na cilu našu obalu i zaustavljeno vađenje nafte iz podmorja, ionako nan škripi izvoz... Koja šteta, a mogli smo biti mala Norveška - tužnin glason reka je B.S. Uskoro.
- Ma je, al' ne moreš biti Norveška samo u onomen šta ti odgovara, nego tribaš dobiti i dil onoga šta ti nije tolko ugodno - otpovrnija mu je zabrinuti El Tigre.
- Oćeš reć da ćemo za koju godinu čučati kraj neke rupe u ledu ode u našen portu i loviti tuljane? – prenerazija se vaik zimogrozni B.S. Uskoro. Istoga trena pogleda je u klimu na zidu. Naravski, jopeta nije radila, jerbo je dobra gazdarica odavno zaključila da se tako more i puvati u ruke, a nije trošak.
- Ol' ne vidiš da je i vrime podivljalo? Ako ćemo biti mala Norveška, šta nas ne bi zavatilo i malo ledeno doba? Ti bi plin i naftu mukti? – logičan je El Tigre.
Norveška i Grenland
Dobra Parona na to je rekla da biće postoji i neki drugi način da postanemo mala Norveška… Šta je sa solidarnošću, socijalnon sigurnošću, ekonomskon stabilnošću? Di smo tute?
- Evo, iman ja projekt dostojan male Norveške – progovorija je El Tigre.
- Neka šivaće makine od propale "Revije" pripadnu muzičkoj školi, jerbo se i na njima minja ritam kako se pritišće pedala, a da sve oto ne bi bilo uprazno, dade se dici bokunić tkanine, pa sve veći i veći i kako napreduju, nauču i svirati i šiti, ionako smo glazbeno talentirani. Nastavu bi držale krojačice i eto van umitnosti i poduzetništva! - poneseno jon je El Tigre izložija svoju ideju. Na to mu je ona razbila svaku iluziju sa ričiman da je stečaj "Revije" započeja prije 17 godina, daklen u prošlomen ledenomen dobu. I da će, znajući nas, prije Grenland postati mala Rvaska - jerbo se tamo led ubrzano topi - nego šta će mala Norveška probiti ove ledene barijere.