‘Sveti Ante Opat, motiku pa kopat!‘ - govorilo se nekada. A kako blgadan Svetog Ante ‘bile brade‘, kako ga je još vjernički puk po Zagori zvao, pada 17. siječnja, tako je i laiku jasno kada je počinjala težačka sezona kopanja i posla u polju – već u siječnju. No, mi smo evo već u veljači, a za motikama na šibenskoj pijaci, nema jagme! - ‘Slab je pazar! Niko ni da upita! Proda se nešto, tu i tamo, ali daleko je to od ozbiljnog posla i trgovine‘ - veli nam Ante Rajčić, koji na pazaru već godinama prodaje motike i drška za ovu nekoć cijenjenu poljoprivrednu alatku. I to provorazrednu, domaću, iz kućne radinosti, napravljena od dalmatinskog hrasta i jasena. I malo na koncu, za finiš, opaljena na vatri. Neće vam ta puknit u ruci, ne boj se.
‘Evo, nudim držalicu za 20 eura, a cilu motiku za 50 ili 60 eura. Ovisi. Ako je ova nasađena željeznim klinom, onda je 60, a ako je drvenin, onda je teke jeftinija, dajen za 50. Ali, džabe, moga bi i dilit, kad neće. Neće niko kopa, to ti je!‘ - veli nam Ante. - ‘Al tako je u nas uvik. Onaj ko je bio vridan i radišan, njemu bi za nagradu dali samo više posla. A za neradnike bi rekli - ‘Pusti ga k vragu, štaš mu ti kad neće. Daj ga za poslovođu!‘
U svakom slučaju, Rajčić se, unatoč 77-oj u životnom kalendaru, još uvijek ne predaje. Brzo će Uskrs, a s njim i turisti, pa će se otvoriiti i tržište za prodaju motika. Netko će uzeti koju, barem da ukrasi konobu, i okači je na zid, makar kao eksponat i suvenir!