Filmska priča imotskog bagerista, završio je tek par razreda škole, zamalo ostao teški invalid, a onda se zaljubio u knjigu: ‘Čitam sve što mi dođe pod ruku, od Biblije i Kurana, do Tita i Pavelića‘

Osamdesetsedmogodišnji Petar Ljubičić iz Svibića, sela u općini Cista Provo, poznat pod nadimkom Did, jedan je od onih ljudi čiji život ne možete opisati u nekoliko sročenih rečenica razbacanih po bijelom papiru, jer on ih je pročitao daleko više od nekih današnjih političkih mislioca koji Didi iz Svibića po pitanju pismenosti i načitanosti, ne mogu dodati ni čašu vode.

Iza njega je brat, bratu, tisuću pročitanih naslova i upola njih u kućnoj kolekciji. Posuđivao je on svoje tvrdoveze po selu i gradu, pa pola njih nažalost još nije pronašlo put do kuće.

- Najžalije mi je one o Stjepanu Radiću. U njoj su se nalazile i neke stare razglednice i zapisi, ali šta je tu je. Moj fah ti je hrvatska povijest. Tu mi nema premca. Nema autora, a tiče se naše prošlosti, da g...