Maštela Pravi Dubrovčani su baš za ništa: Ne znaju se laktat, ne znaju pomoć svojima, prije će ih ukopat. Kad si jadan, onda te ko žale, ko nude ti pomoć... Cijeli je moj svijet unutar ovih zidina, mojim žilama teče more i to ono s Porporele. Je li to ono đe plutaju govna, pitat će neki intelektualac. Ne, glupane, to je nekad bilo na Peskariji. A sad više nije ni tamo. Osim ako im opet ne pukne cijev pa nastane opće sranje. Iz mene ponekad progovara Držić i Gundulić. I zato mi nije svejedno živim li u Londonu, Dubrovniku ili Čačku. Između mene i mog grada neka je tajna veza. Naime, još ...