Kako koji puta zna biti lipo kad se sve posloži kako triba. Kako koji puta zna biti ka da san na sedmon nebu. Ma se to sa sedmin nebon dogodi, kad se vako bolje zamislin, jednon ili dvaput u životu. Inače se uvik, ali baš uvik zagovni tako da se iz tog ne moš iščupati jerbo jedno vuče drugo i samo se sve više petlja pa toneš dok ne potoneš.
Ma na kraju se ja ispetljan i isplivan, ali dok se ne ispetljan to van mene ciloga pojide. A što je najgore, svaka takva dežgracija počne iz ničega i nema šanse da bi je ti pripozna ka dežgraciju. Ma nemoš ni sanjat da bi se to moglo izroditi i da će me koštati i živaca, i straja i… i… Reka san već živaca?
O MRTVIMA SVE NAJBOLJE
Sve je počelo ka nešto sasvin obično, svakodnevno. Bilo je blizu Božića i onoj mojoj štrigi je palo...