Kad san bi mali, stari su govorili – stavi prst u more i spojen si sa cilin sviton. More bit, ali samo ako si – mornar!
Sićan se ka sad, svako je jutro kroz našu Istarsku ulicu prolazila četa mornara, očito su iz kasarne sa tvrđave Gripe, poza marende, odlazili nanoge u Loru, na niku obuku ili koji posal. Znali smo njijovu uru, pa smo ujutro jedva čekali kad će proć. Lipo odaju u kolonu dva podva, sve smišni i veseli momci, u bile gaće i bilu košuju, koja je naprid imala veliki Ve izrez, kroz koji se vidila – prava mornarska majica, na bile i modre rige. A naglavu in – bila mornarska kapa sa dvi duge crne trake odizad.
Svaki od nas dice je jema svoga mornara, pa smo čin bi ih ugledali na kantun Tolstojeve trčali do njih, svaki do svoga i pravili se da stupamo skupa...