Najranije ujutro gren na trajekt, iman niki posal u Komižu. A vanka udrila kiša, pljusak, jedva san se dokopa broda, a onda se ka gospodin čovik uvalin gori u salon, uzmen duplu kafu, otvorin Slobodnu, ima li šta novega, šta je Oni danas izvalija, je li koji poznati partija… I guštan, put putujen, pijen kafu, čitan, a vali me gingadu.
Gledan kroz ponistru, bome je južina digla vele vale. Trajekt je kus broda, ma ga lipo valja, gori-doli, digne se prova priko vala pa bugne doli, štrca more na sve strane. Čikaru od kafe moran držat u ruku da ne sklizne sa stola. Dobro da jutros nisan ništa marenda… Malo me uvatila smuja, pa se hrabrin kako nan je danas lako u ove vele brode, a kako je bilo nekad našin starima, kad su ribari u male drvene brodice tukli more, išli u ribe, za preživi...