bartulov kantunKako smo nekad slušali Pomorsku večer: vanka zavije bura, tepla kužina, nemo‘š zamislit kako iko more po ovakvemu vrimenu bit na moru...

Iako u familju (dosad) nismo imali niti jednega pravega pomorca, Emisija za pomorce bila je dil našega ditinjstva. Sićan se ka' sad, tamo sredinon pedesetih godin prošlega vika, jedva smo čekali dan i uru kad ćemo slušat tu popularnu emisiju na radijo.

Snočilo se, vanka zavije bura, a mi svi na okup (baba, dida, mater, pape i brat mi) sidimo u teplu kužinu, skupili se oko stola, a vatra iz špahera pucketa. Nemo'š zamislit kako iko more po ovakvemu vrimenu bit na moru, daleko od obale, a mene je straj izač i u dvor. Uvik san se divija tin hrabrin mornariman, pomorciman, ribariman, posebno kapetaniman. U to mi je vrime najdraža knjiga bila – Petnajstogodišnji kapetan Žila Verna.

Otac bi svaku malo pogleda na žveraljin gori na kredencu, pa onda svečano upalija radio, našega ...