ljetni zapisiMediteran utopljen u narodnoj pjesmi

Od nastanka krilatice (po starogrčkom epea pteorenta), izreke koja je poletila u narod a glasi Mediteran kakav je nekad bio, prid oči mi se uvik stvori jedan otočni kadar iz 1997. kad se u zimu na Dan svetoga Mikule dogodilo porinuće falkuše. Zadnja od onih koji su ovde plovile još od 16. stoljeća skončala je u neveri 1986. godine. I odonda Komiža nije imala gajetu. Tako da je njezino uskrsnuće za samo misto značilo neobično puno.

Životne okolnosti uplele su me u ovu priču od samoga početka. Po falkušu smo došli u Trogir. Onda kad je zgotovija i oživija kalafat Tonči Bakica. Gladija je po rebrima i obraća jon se ka čeljadetu. Ukrcana je na ro-ro brod u paketini i po teškome garbinu vozili smo je put Komiže, bez riči. Bila je noć kad smo arivali na otok... Sa njezinin d...